Predsednica Moldavije pozvala je u ponedeljak svoje sunarodnike da se okupe na masovnom skupu na otvorenom sledećeg meseca kako bi podržali njenu težnju ka bližoj integraciji sa Evropom.
Moldavija, jedna od najsiromašnijih evropskih zemalja uklesanih između Ukrajine i Rumunije, pogođena je ruskim ratom u Ukrajini koji je predsednica Maja Sandu više puta osuđivala. Delovi projektila ispaljenih u ukrajinskom sukobu pali su u Moldaviju.
Zemlja je dobila velikodušna zapadna sredstva otkako je Sandu preuzeo dužnost 2020. godine sa mandatom da se bori protiv saradnje i približavanja Evropi.
„Pokažimo celom svetu da građani Moldavije žele mir i demokratiju u svojoj zemlji i žele da Moldavija postane deo Evropske unije“, rekla je Sandu u televizijskom obraćanju.
Moldavija i njena populacija od 2,5 miliona, rekla je Sandu, stajali su na raskrsnici, a kolektivna akcija je neophodna za njenu budućnost.
„Ovaj apel upućujem zato što u kritičnim trenucima važne odluke ne donose samo političari. Velike odluke donose ljudi tokom velikih nacionalnih skupština“, rekla je ona.
„Došlo je vreme da Moldavci pokažu da smo narod koji može da brani demokratiju i mir… Mi smo Evropljani i na Velikoj narodnoj skupštini 21. maja pokazaćemo da je to put koji smo izabrali.“
Sandu ima veliku prednost u istraživanjima javnog mnjenja, iako se proruski predsednik kojeg je pobedila 2020. Igor Dodon i dalje smatra njenim jedinim pravim rivalom za taj posao. Dodon je u ponedeljak izabran za jednog od lidera opozicione Socijalističke partije.
Moldavija je, u različitim periodima svoje istorije, bila deo Ruske imperije i Sovjetskog Saveza i „Velike Rumunije“. Njen parlament je prošlog meseca proglasio rumunski svojim zvaničnim jezikom, iako je ruski i dalje u širokoj upotrebi.
Velikoj narodnoj skupštini je u više navrata prisustvovala velika masa na istoimenom trgu u glavnom gradu Kišinjevu, uključujući i proglašenje nezavisnosti od sovjetske vlasti 1991. godine.
Moldavija, kao i Ukrajina, formalno je nastojala da postane članica Evropske unije, što je proces koji obično traje nekoliko godina. Ali njen ustav postavlja politiku neutralnosti koja isključuje članstvo u NATO-u.
Zemlja je i dalje opterećena prisustvom proruske separatističke države, Pridnjestrovlja, 30 godina nakon kratkog rata koji je suprotstavlja novozavisnoj vojsci Moldavije.
Oko 1.500 ruskih „mirovnjaka“ ostaje u Pridnjestrovlju, a njeni lideri optužuju Ukrajinu da pokušava da ih svrgne. Zauzvrat, Moldavija optužuje Rusiju da pokušava da je destabilizuje.
Moskva je kritikovala Sanduove prozapadne poteze i u ponedeljak je portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova osudila pozive NATO-a na bližu saradnju sa Moldavijom.
„Nadajmo se da u Moldaviji još uvek postoje političke snage koje su u stanju da shvate da je približavanje NATO-u bremenito gubitkom suvereniteta“, napisala je Zaharova.
