Može li brzo zagrevanje Zemlje da izazove prelomne tačke u našoj klimi? Decenijama naučnici raspravljaju o tome da li današnje zagrevanje može snažno da se pojača izazivanjem katastrofalnog oslobađanja gasova staklene bašte. Novo istraživanje, objavljeno u Science Advances, sada predstavlja dokaze da su se takve prelomne tačke zaista dogodile u istoriji Zemlje. Istraživači pokazuju da su prelomne tačke izazvale tri perioda ekstremnog zagrevanja u dalekoj prošlosti, pre milionima godina.
Zemlja ima velike podzemne rezervoare sa ogromnim količinama uskladištenog ugljenika, kao što su nalazišta nafte, gasa i uglja. Pored ovih fosilnih goriva postoje i druge vrste rezervoara u kojima se skladišti ugljenik. U Rusiji i Kanadi velike količine ugljenika se čuvaju u trajno zamrznutim zemljištima, permafrostu. Na dnu okeana, milioni tona metana su uskladišteni u strukturi nalik ledu, koja se zove metan hidrati. Sve dok ovaj ugljenik ostaje pod zemljom ili zamrznut i ne ulazi u atmosferu kao gasovi staklene bašte CO 2 i metan, neće doprineti klimatskim promenama.
Međutim, kako temperature na Zemlji stalno rastu, mnogi klimatski naučnici upozoravaju da bi ovi rezervoari mogli postati nestabilni i dovesti do prelomne tačke: naglog oslobađanja ogromnih količina gasova staklene bašte. Takvo katastrofalno oslobađanje bi, zauzvrat, snažno povećalo klimatske promene. O postojanju prekretnih tačaka skrivenih u našem klimatskom sistemu raspravlja se dugi niz godina. Takođe se tvrdi da je sam klimatski sistem čvrst i da će sprečiti prelazak klimatskih prekretnica.
Novo istraživanje sada po prvi put pokazuje da su faze brzog globalnog zagrevanja u geološkoj prošlosti, pre između 56 i 52 miliona godina, zaista bile uzrokovane klimatskim prelomnim tačkama. Već je bilo poznato da su velike količine CO 2 i metana ispuštene u atmosferu tokom ovih faza, pojačavajući zagrevanje. Ovo je, zauzvrat, destabilizovalo druge rezervoare ugljenika, izazivajući oslobađanje više ugljenika. Globalne temperature su još više skočile – i to je omogućilo da se lančana reakcija nastavi.
Istraživanje, izvanredna saradnja između matematičara i naučnika Zemlje sa Univerziteta i istraživanja Vageningen i Univerziteta u Utrehtu, pokazuje da se čvrstoća klimatskog sistema smanjila u vremenskom periodu koji je doveo do faza ekstremnog zagrevanja. „To je upravo ono što biste očekivali da vidite da je oslobađanje ugljenika uzrokovano prelomnom tačkom ciklusa ugljenika“, objašnjava matematičarka dr Šruti Seti. kandidat na Vageningen Universiti & Research i prvi autor rada.
„Nikada ranije nije bilo tako jakih indikacija pojačanih efekata prekretnih tačaka tokom ovih toplotnih skokova, za koje se smatra da predstavljaju najbolje analoge modernih klimatskih promena u istoriji Zemlje“, dodaje Margot Kramvinkel, docent za nauke o Zemlji u Utrehtu. Univerzitet i koautor rada.
„Nakon prelaska tačke preokreta, nastaje nova stabilna situacija koja je nepovratna dugo vremena. Iz perspektive ljudskog životnog veka, ove promene se mogu opisati kao trajne“, kaže Seti.
„Ova vrsta ireverzibilnosti je primetna u manjim sistemima na razmerama koje možemo da razumemo. Na primer, u Darvazi u Turkmenistanu, formiran je krater koji je ispuštao stalan tok toksičnih gasova. Ovo je bilo novo stabilno stanje koje nismo mogli da preokrenemo. Uprkos bezbrojnim naporima, krater i dalje postoji i nastavlja da gori nesmanjeno. Možda je klimatski sistem danas veoma težak i nikada ne dostižemo prelomne tačke. Međutim, ne znamo u potpunosti koliki je rizik. U studiji predstavljamo dokaze za brze Događaji klimatskih promena izazvani takvim prelomnim tačkama u dalekoj prošlosti i to ukazuje da su prelomne tačke deo Zemljinog sistema.“
Dok je studija pokazala da su tačke preokreta prisutne u klimatskom sistemu — i da se mogu pokrenuti kada globalne temperature porastu — istraživači nisu mogli precizno odrediti rezervoar ugljenika koji je postao nestabilan. Uprkos tome, rezervoari ugljenika koji su najverovatnije igrali važnu ulogu u fazama ekstremnog zagrevanja i danas čine važna skladišta gasova staklene bašte. Iz tog razloga, upozoravaju naučnici, važno je otkriti kako su se desili ovi istorijski događaji globalnog zagrevanja. Kramvinkel naglašava: „Gledanje u prošlost je jedini način da se zna kako će zemaljski sistem na kraju reagovati.“
