Kamatne stope bi na kraju trebalo da se vrate na nivoe viđene pre izbijanja COVID-19, sa naprednim ekonomijama ponovo na vidiku „nulte donje granice” i zemljama u razvoju koje vide stope u stalnom padu, navodi Međunarodna monetarna banka. Fond je u novoj analizi naveo da li je pandemija promenila „prirodnu“ kamatnu stopu, prenosi Rojters.
Iako su stope sada visoke dok se glavne centralne banke bore protiv inflacije, „kada se inflacija vrati pod kontrolu, centralne banke naprednih ekonomija će verovatno ublažiti monetarnu politiku i vratiti stvarne kamatne stope na nivoe pre pandemije“, kažu analitičari MMF-a u istraživanju objavljen kao deo najnovijeg Svetskog ekonomskog izgleda.
Takozvane „prirodne“ kamatne stope, sidro monetarne politike koje niti stimuliše niti obeshrabruje privrednu aktivnost, „ostaće niske u razvijenim ekonomijama ili će dalje opadati na tržištima u razvoju“, zaključuje MMF.
Ako je tačno, to znači manji fiskalni pritisak jer će vlada moći jeftinije da se zadužuje. Ali to takođe znači da će centralne banke, posebno u razvijenim zemljama, možda ponovo morati da se oslone na kupovinu obveznica i druge strategije kada ih neka buduća kriza natera da smanje kamatne stope na nulu.
Neki ekonomisti tvrde da je pandemija pomerila prirodnu kamatnu stopu na više, preokrenuvši sile poput globalizacije koje su pomogle da se troškovi pozajmljivanja održe na niskom nivou i takođe podižu državni dugovi na istorijski nivo.
MMF je rekao da je moguće da su se stvari promenile i napomenuo da uticaj razvoja kao što je prelazak na ekonomiju sa manje ugljenika ostaje da se vidi.
Međutim, fond je rekao da njegova analiza sugeriše da će sadašnje visoke stope „verovatno biti privremene“.
Kada se stope normalizuju na prethodnim niskim nivoima, dovoljno duboka recesija može primorati centralne banke „da pribegnu istim strategijama koje su koristile u deceniji pre pandemije, kao što su bilansna politika i smernice za budućnost“.
