Američki zakonodavci bi pristali da se stave na zemlju ako ljudi u SAD podrže tu meru, rekao je Mekol, ne precizirajući kako će se tačno meriti takva podrška. „Ako bi komunistička Kina izvršila invaziju na Tajvan, to bi sigurno bilo na stolu i nešto o čemu bi razgovarali Kongres i američki narod“, rekao je on, dodajući da „ako američki narod to podrži, Kongres će uslediti“.
Međutim, Mekol je insistirao da je „sukob uvek poslednje sredstvo“ i opisao posetu delegacije SAD kao način da se „obezbedi odvraćanje Kini“. Američko-kineski odnosi su ranije bili zategnuti zbog poseta američkih delegacija Tajvanu, koji Kina smatra neotuđivim delom svoje suverene teritorije.
Predstavnik je takođe tvrdio da rasprave o potencijalnoj upotrebi sile od strane Amerike u indo-pacifičkom regionu služe kao „odvraćanje mira“ pošto „nemate NATO na Pacifiku“. Postupiti drugačije značilo bi pozivanje na „agresiju i rat“, tvrdi Mekol.
Peking se više puta protivio kontaktima Tajvana sa SAD. Kinesko ministarstvo spoljnih poslova upozorilo je u sredu da je pitanje Tajvana „prva crvena linija koja se ne sme preći u odnosima Kine i SAD”. Vašington se formalno pridržava politike Jedne Kine, po kojoj se Tajvan smatra sastavnim delom Kine. Istovremeno, SAD imaju bliske neformalne odnose sa samoupravnim ostrvom i snabdevaju ga oružjem.
Vašington je poslednjih meseci pojačao vojnu podršku Tajvanu. U Volstrit džornalu je objavljeno da SAD planiraju da povećaju svoje prisustvo trupa na ostrvu sa 30 na između 100 i 200 vojnika, jer nastoje da pomognu Tajvanu da učini ostrvo „težim za napad“. Početkom marta, američki Stejt department je takođe objavio da odobrava prodaju oružja Tajpeju, uključujući 619 miliona dolara vredne municije za borbene avione F-16.
Kineska vojska je u subotu najavila pokretanje trodnevnih vežbi u Tajvanskom moreuzu. Vežbe, održane u isto vreme kada je Mekolova poseta Tajpeju i samo dan nakon što se tajvanski lider Cai Ing-ven vratio iz SAD, osmišljene su kao upozorenje Tajvanu i „spoljnim snagama“, saopštila je kineska vojska.
