Pesticidi su otkriveni u cveću koje nije usmereno na hemikalije koje bi mogle da budu dodatna, potcenjena pretnja oprašivačima prema novim nalazima Trinitija i DCU, objavljenim u Nauci o totalnoj životnoj sredini.
„Ovo je prvi put da je istraživanje polena i nektara useva i divljih biljaka na više polja sprovedeno u Irskoj i od ključnog je značaja za naše razumevanje ostataka pesticida u irskom kontekstu“, kaže prof. Jane Stout, Škola prirodnih Sciences, Triniti, koji je zajedno vodio istraživanje sa prof. Blanaidom Vajtom, Škola hemijskih nauka, DCU.
Istraživači su tražili ostatke pesticida u nektaru i polenu useva i neciljanih biljaka za živu ogradu. Ocenili su fungicide azoksistrobin, boskalid i protiokonazol i herbicide fluroksipir i glifosat, koji su među najprimenjenijim pesticidima u Irskoj.
Takođe su tražili neonikotinoidne insekticide acetamiprid, klotianidin, imidakloprid, tiakloprid i tiametoksam. Neke od ovih hemikalija nisu nedavno primenjene u Irskoj, zaista, njihovo odobrenje je isteklo (npr. klotianidin, imidakloprid, tiametoksam i tiakloprid), ali mogu ostati u životnoj sredini duži vremenski period.
Zabeležili su nekoliko detekcija jedinjenja, od kojih je većina poticala iz polja gde nije bilo nedavne primene određenog(ih) jedinjenja(a). Kombinacija ostataka azoksistrobina, boskalida i klotianidina u polenu i nektaru i uljane repice i neciljanog cveta drkinje bila je najčešća, pri čemu se činilo da se klotianidin zadržava nekoliko godina nakon primene na uzorkovanim mestima.
„Istraživanje se odvija u kontekstu Irske koja je dostigla ambiciozni cilj Evropske komisije u Strategiji od farme do vilice da smanji upotrebu i rizik od hemijskih pesticida za 50%“, kaže prof. Vajt.
Pesticidi se široko koriste u savremenoj poljoprivredi kako bi se povećala proizvodnja hrane sprečavanjem oštećenja useva i bolesti.
Najrasprostranjenije kategorije pesticida u Irskoj su herbicidi, fungicidi i insekticidi. Usjevi privlačni za oprašivače, poput uljane repice, vjerovatno će dobiti unos pesticida iz svih ovih kategorija.
„Primena različitih pesticidnih jedinjenja iz različitih kategorija pesticida, u više vremenskih intervala tokom perioda useva, povećava rizik od izlaganja oprašivača mešavini pesticida kroz polen i nektar sa nepoznatim posledicama po zdravlje oprašivača“, kaže dr. učenica Elena Zioga, Triniti.
„Naši nalazi nam mogu pomoći da razumemo koji su pesticidi opasniji u irskom kontekstu, a takođe nam pomažu da razumemo koji su rizici povezani sa različitim hemijskim pesticidima, tako da možemo efikasnije da smanjimo rizik povezan sa njima. rekao je prof Vajt.
Doktorantka Elena Zioga, koju su zajedno nadgledali prof. Vajt i prof. Stout, sakupila je hiljade cveća sa poljoprivrednih polja širom Irske, i izvršila svoj rad na hemijskoj analizi na Institutu za vodu DCU.
Nalazi određenih neonikotinoida, za koje se zna da ugrožavaju oprašivače, i dalje traju uprkos zabrani Evropske komisije iz 2018. godine „zabrinjavaju“, rekla je gospođa Zioga, koja bi želela da zna u kojoj meri su oni prisutni u životnoj sredini i u čemu koncentracije.
„Pronašli smo ostatke klotianidina u polenu i nektaru obe biljne vrste iako nije primenjivan godinama. Zabrinjava činjenica da je tako dugo prisutan u izvorima hrane oprašivača.“
Istraživači su takođe otkrili mešavine pesticida češće od detekcije pojedinačnih jedinjenja, a to znači da je važno razumeti uticaj ovih mešavina na oprašivače i druge neciljne organizme.
„Ne znamo pun uticaj na oprašivače konzumiranja hrane kontaminirane višestrukim pesticidima, a većina onoga što je poznato je specifično za jedinjenje“, rekao je prof. Vajt. „Štaviše, toksičnost pojedinačnih jedinjenja se uglavnom testira na medonosnim pčelama, dok imamo oskudne podatke o toksičnosti za druge vrste divljih pčela kao što su bumbari i usamljene pčele“, dodala je gospođa Zioga.
Pčele i drugi oprašivači mogu imati koristi od izvora hrane koje obezbeđuju određeni usevi, međutim izloženost višestrukim pesticidima primenjenim na te useve predstavlja zabrinutost za zdravlje pčela i za održivo pružanje usluga oprašivanja, što posledično može imati značajne implikacije na funkciju ekosistema, useve. proizvodnje i zdravlja ljudi.
„Moramo da razumemo kako se različita jedinjenja kreću kroz okolinu i brzinu kojom se ta jedinjenja razgrađuju, tako da možemo razumeti stepen njihove postojanosti“, rekao je prof. Vajt. „A mi moramo da znamo kakav je njihov dugoročni efekat na oprašivače i druge organizme“, dodao je prof. Stout.
