Nova studija istraživača sa UCLA otkriva signale mozga specifične za pol koji izgleda potvrđuju da različiti pokretači dovode muškarce i žene do gojaznosti. Studija, koja se pojavila u časopisu Brain Communications, kombinovala je podatke iz nekoliko načina MRI sa kliničkim karakteristikama pacijenata i ličnim istorijama kako bi se identifikovali polno specifični mehanizmi u mozgu koji su u osnovi gojaznosti.
„Pronašli smo razlike u nekoliko moždanih mreža povezanih sa nedaćama u ranom životu, kvalitetom mentalnog zdravlja i načinom na koji se doživljava senzorna stimulacija. Rezultirajući moždani potpisi, zasnovani na multimodalnim MRI slikama, mogu nam pomoći da preciznije prilagodimo intervencije gojaznosti zasnovane na o polu pojedinca“, rekla je dr Arpana Gupta, istraživač mozga, gojaznosti i mikrobioma na UCLA i viši autor studije.
Gupta je rekao da se veruje da je ovo prva studija koja koristi pristup zasnovan na podacima za predviđanje statusa gojaznosti specifičnog za pol na osnovu multimodalnih moždanih potpisa. Nadovezuje se na raniju studiju UCLA u kojoj su Gupta i kolege ispitivali razlike vezane za pol u istaknutosti i signalizaciji regiona mozga kod gojaznosti. Pored otkrića da se čini da ishrana povezana sa emocijama i kompulzivnošću igra glavnu ulogu u gojaznosti kod žena, ta studija je pokazala da na ponašanje muškaraca u ishrani utiče veća svest o osećajima creva i visceralnim reakcijama – onima koji se odnose na nelagodnost u stomaku.
Nova studija podržava i potkrepljuje mnoge nalaze iz te i ranijih studija i pruža MRI dokaze o razlikama u strukturi mozga, funkciji i povezanosti koje mogu pomoći istraživačima da bolje razumeju nagone i ponašanja povezane sa gojaznošću. Na primer, promene u određenim moždanim mrežama sugerišu da u poređenju sa muškarcima, žene sa visokim indeksom telesne mase (BMI) mogu biti svesnije i privučene visoko obrađenom hranom, sa povećanim rizikom od razvoja žudnje i zavisnosti od hrane.
„U osmišljavanju planova lečenja za žene sa visokim BMI, može biti važno da se fokusirate na tehnike emocionalne regulacije i faktore ranjivosti“, rekao je Gupta.
Studija, sprovedena preko G. Openheimer porodičnog centra za neurobiologiju stresa i otpornosti, ingestivno ponašanje i gojaznost Program na UCLA, uključila je 183 učesnika, uzrasta od 18 do 55 godina. Četrdeset dva muškarca su imala ne-gojazni BMI, 23 muškarca su imala visok BMI, 63 žene su imale ne-gojazni BMI, a 55 žena je imalo visok BMI. Svi učesnici su popunili niz upitnika za samoprocenjivanje koji procenjuju traumu iz detinjstva, anksioznost i depresiju, visceralnu osetljivost, zavisnost od hrane, simptome creva, osobine ličnosti i mnoge druge faktore.
Svaki učesnik je takođe prošao tri različita magnetna rezonanca mozga da bi procenio strukturu, funkciju i povezanost. Skupovi podataka iz tri skeniranja i kliničkih informacija analizirani su pomoću analitičkog alata koji nastoji da identifikuje ograničen broj varijabli iz više skupova podataka kako bi se predvideo ishod.
Rezultati pokazuju specifične promene mrežne povezanosti povezane sa visokim BMI, bez obzira na pol. Kod žena, studija je identifikovala regione mozga i mreže sa promenama povezanim sa traumom u ranom životu. Ovo se čini u skladu sa prethodnim zapažanjima da žene sa gojaznošću, u poređenju sa muškarcima, mogu imati veću anksioznost, manju otpornost i poteškoće u integraciji emocija sa planiranjem ciljeva usmerenim na akciju. Žene takođe mogu biti podložnije pogledu, mirisu i ukusu ultra-obrađene hrane.
Važno je da su autori rekli da je studija identifikovala asocijacije, a ne uzrok i posledica. Buduće studije će biti potrebne da bi se utvrdilo da li su promene u mozgu faktor u razvoju gojaznosti ili rezultat stanja.
„Iako je uzročnost nepoznata, snažne veze između kliničkih markera, kao što su anksioznost, depresija, gojaznost i neuronski potpisi, ukazuju na važnost dvosmerne mehaničke veze osovine creva i mozga“, rekli su autori.
