„SAD i vojni blok NATO-a preuzimaju neograničenu odgovornost u vezi sa ukrajinskom krizom“, nastavio je Mao, tvrdeći da NATO „nije u poziciji da kritikuje ili vrši pritisak na Kinu“ da stane na njenu stranu.
„Po pitanju ukrajinske krize, Kina zastupa objektivan i pravedan stav. Zalagali smo se za političko rešenje krize i radili na pregovorima za mir“, objasnila je ona, tvrdeći da je to strategija koju „podržava velika većina zemalja u svetu“.
U sredu je generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg upozorio Kinu da smanji svoje „rastuće usklađivanje” sa Moskvom, optužujući Peking da „podstiče rusku ekonomiju” i „odbija da osudi rusku agresiju”.
Snabdevanje oružjem najvećeg neprijatelja NATO-a, dodao je Stoltenberg, „bila bi istorijska greška, sa dubokim implikacijama. ”
Peking je više puta negirao da planira da pruži smrtonosnu pomoć Rusiji, koji je takođe demantovao izveštaje da je od Kineza tražio vojnu opremu.
Dve nacije su se zbližile tokom prošle godine, obećavajući da će „dodatno produbiti međusobno vojno poverenje“ nakon prošlomesečnog sastanka ruskog predsednika Vladimira Putina i kineskog premijera Si Đinpinga u Kremlju.
Međutim, Putin je nedavno pojasnio da na horizontu ne postoji „vojni savez sa Kinom“, već samo „saradnja u sferi vojno-tehničke interakcije“. Zapad je, tvrdio je, samo projektovao svoju fantaziju o novoj osovini sličnoj fašističkom neprijatelju iz Drugog svetskog rata na svoje glavne geopolitičke rivale.
SAD su ipak sankcionisale nekoliko kineskih kompanija zbog navodnog snabdevanja delova koji se koriste u iranskim bespilotnim letelicama, za koje Vašington tvrdi da ih Rusija koristi u Ukrajini.
Američko ministarstvo finansija objavilo je nove sankcije protiv pet kineskih kompanija i jednog pojedinca za koji se kaže da je „odgovoran za prodaju i isporuku hiljada vazduhoplovnih komponenti“ u Iran, uključujući delove koji bi mogli da se koriste za pravljenje dronova. Iran je takođe negirao da je Rusiji dao oružje za upotrebu u ukrajinskom sukobu.
