Izloženost finim česticama zagađivača vazduha (PM2,5) može povećati rizik od razvoja demencije, navodi se u novoj meta-analizi sa Harvarda.
„Ovo je veliki korak u obezbeđivanju efektivnih podataka za regulatorne agencije i kliničare u smislu razumevanja stanja literature o ovoj izuzetno važnoj zdravstvenoj temi. Rezultate mogu koristiti organizacije poput Agencije za zaštitu životne sredine, koja trenutno razmatra jačanje ograničenja izloženosti PM2,5“, rekli su glavni autor Mark Veisskopf, Cecil K. i Philip Drinker, profesor epidemiologije i fiziologije životne sredine.
„Naši nalazi podržavaju važnost takve mere za javno zdravlje.“
Studija je prvi sistematski pregled i metaanaliza koja koristi novi alat Risk of Bias In Non-Randomized Studies of Ekposure (ROBINS-E), koji se bavi pristrasnošću u studijama životne sredine detaljnije od drugih pristupa proceni. Takođe je prva koja uključuje novije studije koje su koristile „aktivno utvrđivanje slučajeva“, metodu koja je uključivala skrining čitave studijske populacije praćenu ličnom procenom demencije među pojedincima koji nisu imali demenciju na početku.
Studija će biti objavljena u The BMJ.
Više od 57 miliona ljudi širom sveta trenutno živi sa demencijom, a procene sugerišu da će se taj broj povećati na 153 miliona do 2050. Smatra se da je do 40% ovih slučajeva povezano sa potencijalno promenljivim faktorima rizika, kao što je izloženost zagađivačima vazduha.
Veisskopf i njegovi koautori, Elissa Vilker, istraživač u Harvard Chan-NIEHS Centru za zdravlje životne sredine, i Marva Osman, student doktorskih studija na programu Biološke nauke u javnom zdravlju, skenirali su više od 2.000 studija i identifikovali 51 koje su ocjenjivale asocijaciju između zagađenja ambijentalnog vazduha i kliničke demencije, sve objavljeno u poslednjih 10 godina.
Ove studije su procenjene na pristrasnost korišćenjem ROBINS-E, a njih 16 je ispunilo kriterijume za meta-analizu. Većina istraživanja odnosila se na PM2,5, pri čemu su azot-dioksid i azotni oksid sledeći najčešće proučavani zagađivači. Od studija korišćenih u meta-analizi, devet je koristilo aktivno utvrđivanje slučajeva.
Istraživači su pronašli dosledne dokaze o povezanosti između PM2,5 i demencije, čak i kada je godišnja izloženost bila manja od trenutnog godišnjeg standarda EPA od 12 mikrograma po kubnom metru vazduha (μg/m 3 ) Konkretno, među studijama koje koriste aktivni slučaj konstatacijom, istraživači su otkrili 17% povećanje rizika od razvoja demencije za svakih 2 μg/m 3 povećanja prosečne godišnje izloženosti PM2,5.
Takođe su pronašli dokaze koji ukazuju na povezanost između demencije i azot-oksida (5% povećanja rizika za svakih 10 μg/m 3 povećanja godišnje izloženosti) i azot-dioksida (2% povećanja rizika za svakih 10 μg/m 3 povećanja godišnje izloženosti), iako su podaci bili ograničeniji.
Istraživači su primetili da je procenjena povezanost zagađenja vazduha sa rizikom od demencije manja nego kod drugih faktora rizika, kao što su obrazovanje i pušenje. Međutim, zbog broja ljudi koji su izloženi zagađenju vazduha, zdravstvene implikacije na nivou stanovništva mogle bi biti značajne.
„S obzirom na ogroman broj slučajeva demencije, identifikovanje faktora rizika koji se mogu promeniti da bi se smanjio teret bolesti imalo bi ogroman lični i društveni uticaj“, rekao je Vajskof. „Izloženost PM2,5 i drugim zagađivačima vazduha može se donekle promeniti ličnim ponašanjem – ali što je još važnije kroz regulaciju.“