Deca sa dijagnozom astme bila su pod značajno povećanim rizikom od razvoja anksioznosti, pokazala je studija Univerziteta u Kvinslendu.
Istraživači sa UK škole javnog zdravlja analizirali su 9.369 izveštaja koristeći podatke Longitudinalne studije australijske dece (LSAC), koja je pratila razvoj i dobrobit 10.000 dece od 2004. godine.
Glavni autor i dr. Kandidat, Diana Garcia Sanchez, rekla je da su otkrića otkrila da četvorogodišnjaci sa astmom imaju veću vjerovatnoću da razviju anksioznost između 6 i 15 godina, u poređenju sa djecom koja nemaju astmu. Studija je objavljena u časopisu Pediatric Allergi and Immunologi.
„Utvrdili smo da postoji 87% povećan rizik u celini za decu sa astmom“, rekla je gospođa Garsija Sančez.
„Takođe smo otkrili da su devojčice sa astmom iskusile više anksioznosti od dečaka tokom adolescencije.“
Otprilike jedno od pet australijskih dece živi sa respiratornim stanjem koje karakteriše hronična upala disajnih puteva, što izaziva epizode zviždanja i kratkog daha.
Istraživači ne veruju da su lekovi koji se koriste za lečenje bolesti odgovorni za povećan rizik od anksioznosti.
„Deca sa astmom u studiji koja nisu uzimala lekove razvila su anksioznost u većoj stopi od dece koja su uzimala lekove za astmu“, rekla je gospođa Garsija Sančez.
„Deca koja nisu uzimala lekove za astmu imala su 9% veću verovatnoću da razviju anksioznost od njihovih kolega koji su uzimali lekove. Drugi faktori poput dodatnog opterećenja za upravljanje bolešću ili mogu biti neka veza između disfunkcije/upale imunog sistema i mentalnog zdravlja u nekim od novih modela.“
„Drugi faktori bi mogli da objasne vezu između astme i anksioznosti, a zdravstveni radnici i roditelji treba da redovno prate mentalno zdravlje dece i da pruže psihološku podršku tamo gde je to potrebno. Ovo može pomoći da se ranije identifikuju oni koji su najviše izloženi riziku od razvoja anksioznosti i da se poboljša upravljanje stanjem“, rekla je gospođa Garsija Sančez.
