Istraživači sa Univerziteta Paderborn, Istituto Nazionale di Ricerca Metrologica (INRiM), italijanskog nacionalnog metrološkog instituta, Politecnico di Torino, Italija i Phisikalisch-Technische Bundesanstalt (PTB), Nacionalnog metrološkog instituta Nemačke, proučavali su sekvencijalnu sintezu infiltracionih struktura u polimeri.
Nadaju se da će poboljšati mogućnosti za karakterizaciju svojstava materijala na najmanjoj skali dužine. Materijali sa strukturama u rasponu od samo nekoliko nanometara biće od suštinskog značaja, na primer, u budućim kompjuterskim čipovima, procesima konverzije i skladištenja energije i molekularnim sitima. Istraživači su sada objavili svoje nalaze kao naslovni članak u ACS Applied Polimer Materials.
U Paderbornu, tim koji predvodi fizičar prof. Jorg Lindner radi sa nanostrukturiranim blok kopolimerima, međusobno povezanim polimernim lancima koji se „samoorganizuju“ u pravilne obrasce, omogućavajući širok spektar primena.
„Naša sposobnost da kontrolišemo samoorganizaciju blok kopolimera je brzo napredovala poslednjih godina“, kaže Lindner. Da bi se nastavio ovaj razvoj, međutim, moraju se proširiti nedestruktivne metode karakterizacije svojstava materijala, kao cilj većeg poduhvata koji uključuje koautore partnerskih institucija, INRIM, Politecnico di Torino i PTB.
Blok kopolimeri omogućavaju stvaranje izuzetno malih struktura na površinama poluprovodnika, što olakšava procese orijentisane na budućnost za dalju minijaturizaciju mikroelektronskih komponenti sledeće generacije.
„Veličine strukture koje se ovde mogu postići ograničene su samo dužinom polimernih lanaca, tako da mogu biti čak i manje od struktura koje se mukotrpno proizvode konvencionalnim tehnikama. Napredak u minijaturizaciji takođe stvara potrebu za novim metodama merenja i standarde veličine tako da se manje strukture mogu analizirati. Blok kopolimeri takođe mogu pomoći i ovde – ali tek nakon što se hemijske razlike između uključenih tipova polimera povećaju selektivnom modifikacijom jednog od polimera. Selektivno integrisanje aluminijum oksida korišćenjem sekvencijalne infiltracione sinteze omogućava za stvaranje nanostruktura koje se mogu koristiti za testiranje ovih novih procesa merenja“, objašnjava Lindner.
