Ljudi koji su bili izloženi višim nivoima zagađenja vazduha pre pandemije imali su niži odgovor antitela na vakcine protiv COVID-19, prema studiji koju je vodio Institut za globalno zdravlje Barselone (ISGlobal), u saradnji sa nemačkim istraživačkim institutom Trias i Pujol (IGTP) . Konkretno, izlaganje finim česticama (PM 2.5), azot-dioksidu (NO2) i praznom ugljeniku (BC) je povezano sa oko 10% smanjenjem odgovora IgM i IgG antitela kod ljudi bez prethodne infekcije.
Nalazi, objavljeni u Environmental Health Perspectives, pružaju dodatne dokaze o štetnim efektima zagađenja vazduha na imuni sistem.
Zagađenje vazduha je povezano sa štetnim zdravstvenim ishodima, uključujući rak pluća, kardiovaskularne i respiratorne bolesti i dijabetes. Nedavno su istraživač ISGlobal Manolis Kogevinas i njegov tim pokazali povezanost između izloženosti zagađenju vazduha pre pandemije i većeg rizika od razvoja teškog COVID-19.
„Pokazalo se da zagađivači vazduha utiču na imunološki odgovor“, kaže Kogevinas, „pa smo u ovoj studiji želeli da utvrdimo da li zagađenje vazduha utiče i na odgovore antitela na vakcine protiv COVID-19“. Odgovor je, ukratko, da.
Kogevinas i njegove kolege analizirali su podatke od 927 učesnika GCAT Genomes for Life kohorte (uzrasta od 40 do 65 godina), koji su odgovarali na upitnike i davali uzorke krvi u leto 2020. (odmah nakon prvog zatvaranja) i u proleće 2021. ( nakon početka vakcinacije protiv COVID-19). Svi su primili jednu ili dve doze glavnih vakcina protiv COVID-19 koje se primenjuju u Španiji (proizvode AstraZeneca, Pfizer ili Moderna).
Istraživački tim je izmerio IgM, IgG i IgA antitela na pet virusnih antigena (od kojih tri na Spajkovom proteinu sadržanom u vakcini). Izloženost finim česticama (PM 2,5), crnom ugljeniku (BC), azot-dioksidu (NO 2 ) i ozonu (O 3 ) procenjena je za svakog učesnika na osnovu njegove ili njene adrese pre pandemije.
„Saradnja svih volontera u GCAT kohorti, sa više od deset godina podataka, omogućila nam je da pouzdano procenimo nivo izloženosti životne sredine svih učesnika“, kaže Rafael de Sid, koautor studije i GCAT|Genomes direktor projekta za život (IGTP).
Rezultati pokazuju da je kod neinficiranih osoba izloženost PM 2,5, NO 2 i BC pre pandemije bila povezana sa smanjenjem od 5% do 10% antitela izazvanih vakcinom. Smanjenje antitela se pokazalo i za rane IgM odgovore i za kasne odgovore merene IgG. IgG odgovor nakon prve doze dostigao je vrhunac kasnije kod učesnika izloženih višim nivoima zagađenja vazduha, a niži nivoi IgG su opstali nekoliko meseci nakon vakcinacije. Rezultati su bili slični za tri vakcine.
„Zagađenje vazduha može da izazove hroničnu upalu, što je povezano sa negativnim efektom na efikasnost vakcine“, objašnjava Karlota Dobano, ko-stara autorka studije, zajedno sa Ketrin Ton. „Naši nalazi su u skladu sa dokazima da uporni organski zagađivači smanjuju odgovor na vakcinu kod dece“, dodaje ona.
Činjenica da su prethodne infekcije dovele do većeg odgovora na vakcinu mogla bi da objasni zašto je efekat zagađivača primećen samo kod ljudi bez prethodne infekcije. Međutim, uloga dugotrajne izloženosti zagađenju vazduha na hibridni imunitet (infekcija plus vakcinacija) zaslužuje dalje istraživanje, upozoravaju autori.
Studija nije razmatrala da li je smanjenje odgovora antitela dovelo do povećanog rizika od prodornih infekcija i njihove težine. „Međutim, naša otkrića doprinose rastućem broju dokaza o štetnim efektima zagađenja vazduha čak i na relativno niskim nivoima koji se primećuju u zapadnoj Evropi. Oni takođe pozivaju na strože granice zagađenja vazduha, kako preporučuje SZO“, kaže Tonne.
Ova studija je deo COVICAT-a (COVID Cohort u Kataloniji), kolaborativnog međuinstitucionalnog projekta ISGlobala i IGTP-a za procenu uticaja pandemije COVID-19 na zdravlje katalonske populacije i koji je sada u svom trećem izdanju.
