Ledeni pokrivači mogu da se povuku do 600 metara dnevno tokom perioda zagrevanja klime, 20 puta brže od najveće stope povlačenja koja je prethodno izmerena.
Međunarodni tim istraživača, predvođen dr Kristin Bačelor sa Univerziteta Njukasl, Velika Britanija, koristio je slike morskog dna visoke rezolucije kako bi otkrio koliko se brzo nekadašnji ledeni pokrivač koji se protezao od Norveške povukao na kraju poslednjeg ledenog doba, otprilike pre 20.000 godina.
Tim, koji je takođe uključivao istraživače sa univerziteta u Kembridžu i Lafborou u Velikoj Britaniji i Geološkog zavoda Norveške, mapirao je više od 7.600 malih reljefa nazvanih „valoviti grebeni“ preko morskog dna. Grebeni su visoki manje od 2,5 metara i udaljeni su između 25 i 300 metara.
Smatra se da su ovi oblici reljefa nastali kada se ivica ledenog pokrivača pomerala gore-dole sa plimama, gurajući sedimente morskog dna u greben svake oseke. S obzirom na to da bi se svaki dan stvarala dva grebena (pod dva ciklusa plime dnevno), istraživači su mogli da izračunaju koliko se brzo ledeni pokrivač povlačio.
Njihovi rezultati, objavljeni u časopisu Nature, pokazuju da je nekadašnji ledeni pokrivač bio podvrgnut impulsima brzog povlačenja brzinom od 50 do 600 metara dnevno.
Ovo je mnogo brže od bilo koje stope povlačenja ledenog pokrivača koja je primećena sa satelita ili zaključena iz sličnih oblika reljefa na Antarktiku.
„Naše istraživanje daje upozorenje iz prošlosti o brzinama kojima su ledeni pokrivači fizički sposobni da se povuku“, rekao je dr Bačelor. „Naši rezultati pokazuju da pulsevi brzog povlačenja mogu biti daleko brži od svega što smo do sada videli.“
Informacije o tome kako su se ledeni pokrivači ponašali tokom prošlih perioda zagrevanja klime važne su za informisanje kompjuterskih simulacija koje predviđaju buduću promenu ledenog pokrivača i nivoa mora.
„Ova studija pokazuje vrednost sticanja slika visoke rezolucije o glacijalnim pejzažima koji su očuvani na morskom dnu“, rekao je koautor studije dr Dag Otesen iz Geološkog zavoda Norveške, koji je uključen u program za mapiranje morskog dna MAREANO koji prikupio podatke.
Novo istraživanje sugeriše da periodi takvog brzog povlačenja ledenog pokrivača mogu trajati samo kratko vreme (od dana do meseci).
„Ovo pokazuje kako stope povlačenja ledenog pokrivača u proseku tokom nekoliko godina ili duže mogu da prikriju kraće epizode bržeg povlačenja“, rekao je koautor studije, profesor Džulijan Daudsvel sa Instituta za polarna istraživanja Skota, Univerziteta u Kembridžu. „Važno je da kompjuterske simulacije mogu da reprodukuju ovo ‘pulsivno’ ponašanje ledenog pokrivača.“
Reljef morskog dna takođe baca svetlo na mehanizam kojim može da dođe do tako brzog povlačenja. Dr Bačelor i kolege su primetili da se nekadašnji ledeni pokrivač najbrže povukao preko najravnijih delova svog korita.
„Rub leda može da se odvoji od morskog dna i da se povuče skoro trenutno kada postane plutajući“, objasnio je koautor dr Frejzer Kristi, takođe sa Instituta za polarna istraživanja Skota. „Ovaj stil povlačenja se dešava samo preko relativno ravnih slojeva, gde je potrebno manje topljenja da bi se led koji iznad njega razblaži do tačke u kojoj počinje da pluta.
Istraživači zaključuju da bi impulsi sličnog brzog povlačenja uskoro mogli biti primećeni u delovima Antarktika. Ovo uključuje i ogromni glečer Thvaites na Zapadnom Antarktiku, koji je predmet značajnih međunarodnih istraživanja zbog svoje potencijalne podložnosti nestabilnom povlačenju. Autori ove nove studije sugerišu da bi glečer Thvaites mogao da doživi puls brzog povlačenja jer se nedavno povukao blizu ravnog dela svog korita.
„Naši nalazi sugerišu da su današnje stope topljenja dovoljne da izazovu kratke impulse brzog povlačenja preko ravnih područja Antarktičkog ledenog pokrivača, uključujući i Thvaites“, rekao je dr Bačelor. „Sateliti bi mogli otkriti ovaj stil povlačenja ledenih ploča u bliskoj budućnosti, posebno ako nastavimo sa našim trenutnim trendom zagrevanja klime.
Više informacija: Kristin Bačelor, Brzo povlačenje ledenog pokrivača na stotine metara dnevno, Priroda (2023). DOI: 10.1038/s41586-023-05876-1 . vvv.nature.com/articles/s41586-023-05876-1
Podaci o časopisu: Priroda
Obezbeđuje Univerzitet Njukasl
Istražite dalje