Novo istraživanje otkriva da matematika može pomoći ljudima da identifikuju veze prijateljstva.
Rad sa Univerziteta Vaterlo otkrio je da ljudi koriste statističke informacije da bi odredili veze među ljudima. Utvrđeno je da deca od pet godina mogu da uđu u sobu i da koriste statističke podatke o društvenim znacima da utvrde da li su dve osobe prijatelji.
„Sposobnost da se utvrdi da li će drugi ljudi verovatno biti povezani je ključna u svakodnevnom životu“, rekao je Ori Fridman, koautor i profesor razvojne psihologije na Univerzitetu Vaterlo. „Kada se odrasla osoba pridruži novom radnom mestu, ili se dete pridruži novoj učionici, ove presude im pomažu da procene da li su ljudi prijatelji.
U pet studija, istraživači su anketirali 528 odraslih i 135 dece kako bi ispitali njihovu upotrebu statističkih informacija pod pretpostavkom da ljudi imaju društveni odnos. U studijama, istraživači su učesnicima predstavili dijagrame društvenih mreža na kojima su bile povučene linije između dva glavna lika i drugih ljudi u grupi. Učesnicima je rečeno da ove linije ukazuju na prijateljstvo, i što je važno, istraživači nisu pokazali liniju koja povezuje dva glavna lika. Istraživači su zatim pitali učesnike koliko je verovatno da su dva glavna lika prijatelji.
„Prošla istraživanja su pokazala da deca i odrasli zaključuju društvene veze kada ljudi imaju sličnosti jedni sa drugima, ali naše istraživanje je prvo koje testira kako ljudi predviđaju društvene veze koristeći samo statističke informacije“, rekla je Klaudija Sel, glavni autor i dr. kandidat na Odseku za psihologiju na Vaterlou.
Istraživači su otkrili da su i deca i odrasli mislili da su dva glavna lika prijatelji kada su imali mnogo zajedničkih društvenih veza. Ovaj obrazac je pronađen kod dece od pet godina, što sugeriše da se sposobnost razmatranja društvenih veza javlja rano u razvoju.
„Bili smo iznenađeni kada smo videli da su deca u stanju da zaključe o društvenoj povezanosti u tako mladoj dobi“, rekao je Sehl. „Nismo rekli deci da broje ili razmišljaju o broju međusobnih veza, ali deca su bila u stanju da koriste složene statističke informacije da spontano uče o odnosima.“
Sel dodaje da su učesnici takođe mogli da zaključe snagu društvenih veza iz veličine mreže. Na primer, kada je lik imao mnogo međusobnih veza sa nekim sa manjom mrežom, učesnici su to videli kao značajnije od toga da imaju mnogo međusobnih veza sa nekim sa većom društvenom mrežom.
Istraživači planiraju da se oslanjaju na ove nalaze i istraže da li se ovi zaključci generalizuju i na druge nedruštvene mreže.
