Visoke diplomate Rusije, Turske, Sirije i Irana završile su u utorak dvodnevne razgovore u Moskvi, deo napora Kremlja da pomogne u posredovanju u približavanju turske i sirijske vlade.
Rusko i tursko ministarstvo inostranih poslova objavilo su sažeta saopštenja, navodeći da su diplomate razgovarale o pripremama za planirani sastanak ministara inostranih poslova četiri zemlje. Moskva je konsultacije opisala kao „iskrene i direktne“, a Ankara je rekla da su održane na „transparentan i jasan način“, ne nudeći detalje.
Rusija je vodila vojnu kampanju u Siriji od septembra 2015. godine, udruživši se sa Iranom kako bi omogućila Asadovoj vladi da se bori protiv naoružanih opozicionih grupa i povrati kontrolu nad većim delom zemlje. Dok je većina ruske vojske zauzeta borbama u Ukrajini, Moskva je zadržala svoje vojno uporište u Siriji i držala ratne avione i trupe u svojim bazama.
Kremlj je takođe činio uporne napore da pomogne Siriji da obnovi pokidane veze sa drugim zemljama u regionu, uključujući susednu Tursku, koja je podržavala oružanu opoziciju Asadu tokom 12-godišnjeg sukoba. Moskva je u decembru bila domaćin iznenadnog sastanka turskog i sirijskog ministara odbrane, prvog takvog susreta otkako je ustanak u Siriji pretvoren u građanski rat počeo 2011.
Ajman Sousan, zamenik ministra spoljnih poslova Sirije koji je prisustvovao razgovorima u Moskvi, zahvalio je Rusiji i Iranu na pomoći u „suprostavljanju terorizmu“ u izjavi koju je prenela državna novinska agencija SANA. Sousan je osudio druge zemlje koje su „iskoristile situaciju stvorenu ovim ratom da ilegalno pošalju svoje snage u Siriju“ i podržale su „terorističke grupe“.
Turska je podržala naoružane opozicione grupe u Siriji koje su nastojale da svrgnu Asadovu vladu tokom građanskog rata, u kojem je ubijeno skoro 500.000 ljudi i raseljena polovina predratnog stanovništva zemlje. Turska de fakto kontroliše velike delove severozapadne Sirije, a Sousan je naglasio da je povlačenje turskih snaga sa sirijske teritorije preduslov za normalizaciju veza.
Ali iako je Turska podržala borce sirijske opozicije na severu, Ankara i Damask su podjednako užasnuti zbog Sirijskih demokratskih snaga koje podržavaju SAD i predvođene Kurdima na severoistoku Sirije. Opozicioni borci koje podržava Turska sukobljavali su se sa SDF-om u prošlosti, optužujući ih da su ogranak turske zabranjene Kurdistanske radničke partije ili PKK. PKK je decenijama vodila pobunu unutar Turske protiv vlade u Ankari.
Asadova vlada je SDF označila kao secesionističku snagu koja krade bogatstvo zemlje dok kontroliše glavna naftna polja u Siriji.
Napori ka tursko-sirijskom pomirenju dolaze u trenutku kada je turski predsednik Redžep Tajip Erdogan, koji se suočava sa predsedničkim i parlamentarnim izborima u maju, pod intenzivnim pritiskom kod kuće da vrati sirijske izbeglice usred strmog ekonomskog pada i sve većeg anti-izbegličkog raspoloženja.
Napori pomirenja između Sirije i Turske bili su na vrhu dnevnog reda razgovora ruskog predsednika Vladimira Putina sa Asadom kada je prošlog meseca posetio Moskvu.
Nakon katastrofalnog zemljotresa koji je u februaru pogodio Siriju i Tursku, činilo se da je međunarodna simpatija ubrzala regionalno približavanje. Neki su pozvali na dijalog sa Sirijom i na vraćanje zemlje u 22-članu Arapsku ligu više od jedne decenije nakon što je njeno članstvo suspendovano zbog gušenja u prvim mesecima pobune koja je prerasla u rat i ubila skoro pola miliona ljudi.
