Nova studija otkriva da je masovni gubitak glečera koji završavaju jezera u najsevernijem pojasu Himalajima (Visoka Himalaja) značajno potcenjen, zbog nemogućnosti satelita da vide promene glečera koje se dešavaju pod vodom, sa kritičnim implikacijama za buduće projekcije regiona o nestanku glečera i vodnih resursa.
Objavljenu u Nature Geoscience 3. aprila, studiju je sproveo međunarodni tim koji uključuje istraživače sa Kineske akademije nauka (CAS), Tehnološkog univerziteta u Gracu (Austrija), Univerziteta Sent Endruz (Velika Britanija) i Univerziteta Karnegi Melon (SAD).
Istraživači su otkrili da je prethodna procena potcenila ukupan gubitak mase glečera koji završavaju jezera u Visokim Himalajima za 6,5%. Najznačajnije potcenjivanje od 10% dogodilo se u centralnim Himalajima, gde je rast glacijalnih jezera bio najbrži. Posebno interesantan slučaj je Galong Co u ovom regionu, sa visokim potcenjivanjem od 65%.
Ovaj previd je uglavnom bio posledica ograničenja satelitskog snimanja u otkrivanju podvodnih promena, što je dovelo do jaza u znanju u našem razumevanju punog obima gubitka glečera. Od 2000. do 2020. godine, proglacijalna jezera u regionu su porasla za 47% po broju, 33% po površini i 42% po zapremini.
Ova ekspanzija je rezultirala procenjenim gubitkom mase glečera od oko 2,7 Gt, što je ekvivalentno 570 miliona slonova, ili preko 1.000 puta više od ukupnog broja slonova u svetu. Ovaj gubitak nije uzet u obzir u prethodnim studijama jer korišćeni satelitski podaci mogu meriti samo površinu vode u jezeru, ali ne i podvodni led koji je zamenjen vodom.
„Ovi nalazi imaju važne implikacije za razumevanje uticaja regionalnih vodnih resursa i izliva glacijalnih jezera“, rekao je glavni autor Zhang Guoking sa Instituta za istraživanje tibetanske visoravni, CAS.
Uzimajući u obzir gubitak mase od glečera koji završavaju jezera, istraživači mogu preciznije procijeniti godišnji bilans mase ovih glečera u poređenju sa onima koji završavaju kopnom, čime se dodatno naglašava ubrzani gubitak mase glečera u Visokim Himalajima.
Studija takođe naglašava potrebu da se razumeju mehanizmi koji dovode do gubitka mase glečera i potcenjenog gubitka mase glečera koji završavaju jezera na globalnom nivou, za koji se procenjuje da iznosi oko 211,5 Gt, ili otprilike 12%, između 2000. i 2020. godine.
„Ovo naglašava važnost uključivanja subakvenog gubitka mase od glečera koji završavaju jezera u buduće procene promene mase i modele evolucije glečera, bez obzira na region istraživanja“, rekao je ko-korespondentni autor Tobias Bolch sa Tehnološkog univerziteta u Gracu.
Dejvid Rauns, koautor sa Univerziteta Karnegi Melon, primetio je da bi, dugoročno gledano, gubitak mase od glečera koji završavaju jezera mogao da nastavi da bude glavni doprinos ukupnom gubitku mase tokom 21. veka, jer glečeri sa značajnim gubitkom mase mogu nestati brže u poređenju sa postojećim projekcijama.
„Preciznijim obračunom gubitka mase glečera, istraživači mogu bolje predvideti buduću dostupnost vodnih resursa u osetljivom planinskom regionu“, rekao je koautor Jao Tandong, koji takođe kopredsedava Treći pol Environment (TPE), međunarodni naučni program za interdisciplinarni proučavanje odnosa između vode, leda, klime i čovečanstva u regionu i šire.
