Osim prisilnog zatvaranja, tužilaštvo tvrdi da su četvorica optuženih – Hašim Tači, Kadri Veselji, Jakup Krasnići i Redzep Seljimi, odgovorni za najmanje 102 ubistva.
Tužilac DŽejms Pejs je rekao da se još najmanje 20 ubijenih osoba i dalje vodi kao nestalo.
On je rekao da su zarobljenici držani u jako lošim uslovima, da su bili vezani lancima, da nisu dobijali hranu.
Tužilac Pejs je rekao da su zarobljenici bili premlaćivani ili fizički zlostavljani, te da su neke od metoda mučenja bile udaranje palicama po telu, rezanje noževima po telu, mučenje strujom, povređivanje vrelim voskom i druge.
Tužilac je izneo i podatak da su neki od zarobljenika bili primoravani da kopaju sopstvene grobove i da su neki premlaćivani dok nisu izgubili svest.
Naveo je da oni koji su preživeli torturu preko 25 godina žive u patnji i zaključio da moraju da dobiju pravdu.
Specijalizovano tužilaštvo je tokom izvođenja uvodnih reči navelo da postoje izveštaji međunarodnih organizacija da tzv. OVK nije transformisana nakon završetka rata, odnosno da je kršen sporazum o demilitarizaciji.
Tužilaštvo tvrdi da su zločini vršeni sistematski i neprekidno radi ostvarivanja zajedničkog zločinačkog cilja.
Pokazana je i mapa sa lokacijama na kojima su navodno držani zatvorenici, a tužilaštvo je navelo da će tokom sudskog procesa dokazati i kako su oni premeštani iz zatvora u zatvor.
Tužilac DŽejms Pejs rekao je da su među žrtvama bile osobe koje su se bavile šumarstvom, poljoprivredom, te novinari, nastavnici i drugi.
Tužilac Specijalnog suda je naveo tri sela, u kojima su ljudi držani, a zatim neki od njih ubijeni.
Reč je o Lapušniku, Zlašu i Klečki.
U Lapušniku, tužilac je kazao da je od kraja aprila 1998. do 25. ili 26. jula 1998. godine pritvoreno 30 ljudi.
Optuženi se terete da su ubili 10 žrtava koje su tamo bile zadržane.
Drugo mesto koje je pomenuto je Zlaši, a optužene terete da su ubili jednog od osam pritvorenika.
U Klečki je, kako je naveo tužilac, privedeno 20 ljudi, a 11 njih je ubijeno.
