Može li društveni status pojedinca da utiče na nivo stresa? Istraživači sa Univerziteta Tulane stavili su to pitanje na test i veruju da društveni rang, posebno kod žena, zaista utiče na odgovor na stres.
U studiji objavljenoj u Current Biologi, profesor psihologije iz Tulanea, dr Džonatan Fadok, i postdoktorski istraživač Lidija Smit-Ozborn razmatrali su dva oblika psihosocijalnog stresa – društvenu izolaciju i društvenu nestabilnost – i kako se oni manifestuju na osnovu društvenog ranga.
Oni su sproveli svoje istraživanje na odraslim ženkama miševa, stavljajući ih u parove i omogućavajući im da formiraju stabilan društveni odnos tokom nekoliko dana. U svakom paru, jedan od miševa je imao visok, odnosno dominantan društveni status, dok se drugi smatrao podređenim sa relativno niskim društvenim statusom. Nakon uspostavljanja osnovne linije, pratili su promene u ponašanju, hormone stresa i aktivaciju neurona kao odgovor na hronični društveni stres.
„Analizirali smo kako ovi različiti oblici stresa utiču na ponašanje i hormon stresa kortikosteron (analog ljudskog hormona, kortizola) kod pojedinaca na osnovu njihovog društvenog ranga“, rekao je Fadok, docent na Odseku za psihologiju Tulane i Tulane. Institut za mozak. „Takođe smo pogledali ceo mozak da identifikujemo područja mozga koja se aktiviraju kao odgovor na psihosocijalni stres.“
„Otkrili smo da ne samo da rang informiše kako pojedinac reaguje na hronični psihosocijalni stres, već da je i vrsta stresa važna“, rekao je Smith-Osborne, DVM / Ph.D. i prvi autor studije.
Otkrila je da su miševi sa nižim društvenim statusom podložniji društvenoj nestabilnosti, što je slično društvenim grupama koje se stalno menjaju ili su nekonzistentne. Oni sa višim rangom bili su podložniji društvenoj izolaciji ili usamljenosti.
Takođe su postojale razlike u delovima mozga koji su se aktivirali društvenim susretima, na osnovu društvenog statusa životinje koja je reagovala na to i da li su doživele psihosocijalni stres.
„Neke oblasti mozga dominantne životinje drugačije bi reagovale na društvenu izolaciju nego na društvenu neizvesnost, na primer“, rekao je Smit-Ozborn. „A ovo je takođe važilo za podređene. Rank je životinjama dao jedinstven neurobiološki ‘otisak prsta’ za to kako su reagovale na hronični stres.“
Da li istraživači misle da se rezultati mogu prevesti na ljude? Možda, rekao je Fadok.
„Sve u svemu, ovi nalazi mogu imati implikacije za razumevanje uticaja koji društveni status i društvene mreže imaju na prevalenciju mentalnih bolesti povezanih sa stresom, kao što su generalizovani anksiozni poremećaj i velika depresija“, rekao je on. „Međutim, potrebne su buduće studije koje koriste složenije društvene situacije pre nego što se ovi rezultati prevedu na ljude.“
