Redak i ipak zastrašujući događaj u pejzažu epilepsije, novonastali refraktorni epileptički status (NORSE) je oblik produženog napada u kojem neuroni epileptičkog žarišta podnose kontinuirano pražnjenje neurotransmitera.
To je hitna medicinska pomoć koja zahteva intenzivnu negu. Zaista, može izazvati značajne dugoročne neurološke posledice i povezan je sa prosečnom stopom mortaliteta od 12% kod dece i 16 do 27% kod odraslih. NORSE se može pojaviti kao odgovor na infekciju ili razvoj tumora. Međutim, njegovo poreklo ostaje nepoznato kod polovine obolelih pacijenata uprkos opsežnim kliničkim i biološkim pregledima.
„Trenutno ne postoji konsenzus o najboljim terapijskim opcijama za negu pacijenata“, objašnjava Vincent Navaro, šef tima za ćelijsku ekscitabilnost i dinamiku neuronske mreže na Pariskom institutu za mozak. „Razumevanje patofizioloških mehanizama u NORSE-u je ključno za rano intervenisanje najprikladnijim tretmanom, u nadi da će sprečiti oštećenje neurona u vezi sa epileptičnim statusom. U ovom trenutku, pacijenti se empirijski leče imunoterapijama za smanjenje upale. Ali ova preporuka nije zasnovana na čvrstom naučni dokazi.“
Identifikovanje prognostičkih markera za bolest pokazalo se teškim jer je NORSE retka i veoma heterogena. Da bi prevazišao ovaj nedostatak podataka, Aurelie Hanin, postdoktorski saradnik, zajedno sa timom Vincenta Navara na Institutu za mozak i timom Lorensa Hirša na Univerzitetu Jejl, regrutovao je grupu od 61 NORSE pacijenta hospitalizovanih u Sjedinjenim Državama, Kanadi i La Pitie-u. Bolnica Salpetriere (AP-HP). Među njima, 51 je imao kriptogeni NORSE, kod kojih nije pronađen uzrok epileptičnog statusa.
Istraživači su procenili klinički status pacijenta odmah nakon otpuštanja iz intenzivne nege, zatim nakon 12 meseci, i tražili markere upale u krvi i cerebrospinalnoj tečnosti. Isti podaci prikupljeni su za kohortu od 37 pacijenata sa epileptičnim statusom poznatog uzroka i 52 kontrolna pacijenta.
„Naši rezultati pokazuju da je koncentracija nekoliko citokina — malih proteina koji privlače ćelije upale — bila viša kod pacijenata sa epileptičnim statusom nego kod kontrolne grupe, objašnjava Aurelie Hanin. Štaviše, kod subjekata sa nepoznatim uzrokom NORSE-a, povećanje citokina povezanih sa urođenim imunitet – CKSCL-8 / IL-8, CCL2 i MIP-1α – bio je u korelaciji sa lošom kratkoročnom i dugoročnom prognozom.“
Ovi rezultati sugerišu da je urođeni poremećaj imuniteta uključen u pojavu NORSE-a i njegovih dugoročnih posledica. Oni takođe potvrđuju interesovanje za antiinflamatorne terapijske strategije koje ciljaju jedan ili više citokina kod ovih pacijenata.
„Dugoročno gledano, kvantifikacija i analiza citokina po dolasku u intenzivnu intenzivnu negu bi nam mogla dati bolje razumevanje upalnog stanja pacijenata sa NORSE-om i pružiti osnovnu informacijsku podršku za izbor specifičnih imunomodulatornih tretmana, kaže Aureli Hanin. Jedna od glavnih studija ove studije. Izazov je bio da se utvrdi da li je povećanje citokina rezultat produženih epileptičkih napada ili je direktno povezano sa specifičnom imunološkom abnormalnošću kod NORSE-a. Sada znamo da je poslednja hipoteza verovatnija.“
Dalja istraživanja će potvrditi da su citokini obećavajući biomarkeri za NORSE — kako za postavljanje dijagnoze, praćenje stanja pacijenta, tako i za procenu neuroloških sposobnosti oporavka nakon intenzivne nege.
Rad je objavljen u časopisu Annals of Neurology.
