Globalno zagrevanje, zagađenje i sve manji resursi izazivaju veliku hitnost među naučnicima koji traže rešenja širenjem granica istraživanja i razvojem novih tehnologija.
Čineći to, oni razmišljaju krupno: pitaju se ne samo kako da reše ove probleme kod kuće, već i kako da donesu efikasnost i održivost u istraživanje svemira.
Ali ispostavilo se da neka rešenja potiču iz malog razmišljanja.
Istraživači sa pet kontinenata objavili su ove nedelje izveštaj u Nature Communications u kojem se navodi da tehnologije zasnovane na mikrobima mogu učiniti budući život u svemiru ekonomičnijim i održivijim.
Oni predviđaju da se kolonije mikroba podignute u svemiru koriste za stvaranje novih lekova, stvaranje čistog vazduha kroz reciklažu, pa čak i stvaranje „biomase bogate proteinima i lipidima za proizvodnju hrane“ iskorištavanjem mikroba koji žive na ljudskom otpadu.
„Želeli smo da kažemo naučnoj zajednici… da mikroorganizmi zaista mogu da podrže ljudsko istraživanje svemira, a posebno da ga mogu podržati na održiv način“, rekla je Rosa Santomartino, vodeći autor izveštaja i istraživač u Centru za astrobiologiju Ujedinjenog Kraljevstva u Edinburg, u nedavnom intervjuu.
„Mikrobi su zaista neverovatni i obavljaju mnogo zadataka za nas na Zemlji, a često mi to ni ne shvatamo“, rekao je Santomartino za CNET. „Mikrobi se široko koriste u industriji lekova, na primer, za proizvodnju insulina i antibiotika, kao i za vađenje metala iz rudnika, a u novije vreme postoje napori da se oni koriste za izgradnju struktura.
Sve u svemu, istraživači raspravljaju o devet pristupa kako bi istraživanje svemira postalo „kružnije“, to jest, više samoodrživo. Među ključnim konceptima su:
- Mikrobni procesi mogu kopati stene da bi otkrili i izvukli vredne elemente i to mogu učiniti efikasnije od trenutnih mehaničkih procesa. Bio rudarstvo bakra, zlata i nikla, kaže se u izveštaju, već je isplativo u komercijalnim razmerama.
Korišćenje biogeohemijskih procesa za stvaranje vezivnih agenasa može se koristiti za popravku strukture. Ovo bi smanjilo oslanjanje na skupe sirovine koje se trenutno koriste za izgradnju i održavanje zgrada. - Mikrobi su odlični recikleri. Trenutni procesi mogu reciklirati istu plastiku samo nekoliko puta pre nego što se njen kvalitet degradira na neprihvatljiv nivo. Ali mikrobi koji jedu plastiku razlažu materijal na njegove originalne elemente koji se zauzvrat mogu koristiti za stvaranje zvuka, nove plastike.
- Anaerobne bakterije se hrane ljudskim otpadom. Pri tome mogu da generišu električna naelektrisanja. Ovi električari mogu ekonomično da napajaju svetla i uređaje, uz istovremeno smanjenje organskog otpada.
- Mikrobi se mogu koristiti za uklanjanje toksičnih jedinjenja iz zemljišta kao što su teški metali, radioaktivna jedinjenja, kiseline i različiti zagađivači.
- Bioremedijacija vazduha. Ovo može očistiti vazduh u svemirskim staništima. Iako trenutni pristupi uklanjanju ugljen-dioksida iz vazduha nisu visoko efikasni, toliko se gubi vodonik i ugljenik i moraju se zameniti. Mikrobna remedijacija može ukloniti ugljen-dioksid iz vazduha uz očuvanje ugljenika za proizvodnju hrane i suplemenata.
Istraživači ne kriju svoje snažno uverenje u korisnost mikrobnog pristupa istraživanju svemira. „Debata o javnim koristima svemirskih putovanja i istraživanja je zdrava i neophodna“, navodi se u izveštaju, „ali u oblasti održivosti, zagovornici svemira sada mogu imati priliku da pobeđuju u ovoj debati tokom jedne generacije“.
