Japan je u petak predstavio planiranu kontrolu izvoza 23 artikla koji se koriste za proizvodnju poluprovodnika, nakon pritiska SAD da zemlje ograniče pristup toj tehnologiji Kine.
Taj potez je najavljen pošto je Tokio potvrdio da će njegov najviši diplomata posetiti Peking ovog vikenda, prvi japanski ministar spoljnih poslova koji je posetio ovo putovanje u više od tri godine.
Kao druga i treća po veličini svetska ekonomija, Kina i Japan su ključni trgovinski partneri, ali su diplomatske veze poslednjih godina zategnute, a Tokio je oprezan zbog rastuće vojne i ekonomske moći Pekinga.
Njih dvoje su takođe podeljeni po pristupu ukrajinskom sukobu, pri čemu Tokio podržava Kijev, a Kina traži bliže veze sa Rusijom.
Najava izvoza u petak usledila je nakon što je Holandija ovog meseca primenila slična ograničenja, pozivajući se na „međunarodnu i nacionalnu bezbednost“.
Zapadni zvaničnici, posebno u Vašingtonu, više puta su podizali uzbunu zbog obezbeđivanja osnovnih komponenti u proizvodnji poluprovodnika sve suprotstavljenijim trgovinskim partnerima.
I dok Holandija nije posebno citirala Kinu kada je objavila svoja ograničenja, Peking je napao taj potez.
Japan je takođe odbio da okarakteriše pravila kao ciljane na bilo koju zemlju, a ministar trgovine Jasutoši Nišimura je rekao da je njihova namera da „spreče vojnu diverziju tehnologija“.
Japan „namerava da igra odgovornu ulogu u međunarodnoj zajednici“ kao zemlja sa naprednom tehnologijom memorijskih čipova, dodao je on.
Ipak, Vašington je bio jasan da želi da vidi saveznike da mu se pridruže u ograničavanju kineskog pristupa tehnologiji.
Japansko ministarstvo trgovine sada će tražiti javno mnjenje o merama, za koje se očekuje da stupe na snagu od jula.
Oko 10 velikih kompanija, uključujući Tokio Electron i Nikon, biće pogođeno novim merama, izvestio je Jiji Press, pozivajući se na neimenovane izvore iz vlade.
Sjedinjene Države su u oktobru najavile izvozne mere koje imaju za cilj da smanje sposobnost Kine da kupuje i proizvodi vrhunske čipove sa vojnom primenom.
Oni su uključivali ograničenja za neke čipove koji se koriste u superračunarstvu, kao i strožije zahteve za prodaju poluprovodničke opreme.
U to vreme, američko odeljenje za trgovinu saopštilo je da ti potezi sprečavaju da kineske vojne, obaveštajne i bezbednosne službe preuzmu „osetljive tehnologije“.
Peking je uložio milijarde dolara u izgradnju sopstvene industrije poluprovodnika tokom protekle decenije i podneo spor Svetskoj trgovinskoj organizaciji zbog američkih mera.
I nazvala je holandski potez rezultatom „maltretiranja i hegemonije“ od strane Zapada.
Čip mere su donete uoči puta japanskog ministra spoljnih poslova Jošimase Hajašija u Peking, gde će razgovarati sa svojim kineskim kolegom.
Prošlog novembra, japanski premijer Fumio Kišida i kineski predsednik Si Đinping sastali su se na marginama samita u Bangkoku i obećali da će nastaviti kontakte na visokom nivou.
Ali političke razlike između njih su otkrivene ovog meseca kada je Kišida posetio Ukrajinu kako bi ponudio podršku predsedniku zemlje dok je Si posetio Rusa Vladimira Putina.
Kišida je podržao sankcije Rusiji zbog njene invazije predvođene Zapadom i ponudio pomoć Ukrajini.
Japanski premijer je takođe više puta upozoravao da bi „Ukrajina mogla biti istočna Azija sutrašnjice“, ponavljajući rastuća strahovanja u regionu o teritorijalnim ambicijama Kine.
Prošle godine, Kišidina vlada je najavila veliku bezbednosnu reformu, uključujući planove da poveća potrošnju za odbranu na dva procenta BDP-a, i označila Kinu kao „najveći strateški izazov ikada”.