Mnogi sisari pate od gubitka sluha u starosti, ali se smatralo da su slepi miševi imuni na ovaj fenomen zbog važnosti sluha za eholokaciju. Međutim, istraživači u Izraelu su otkrili da slepi miševi gube sluh u starosti baš kao i ljudi. Ipak, studija, objavljena u časopisu Life Science Alliance, sugeriše da su slepi miševi možda razvili neku urođenu sposobnost da ograniče ovaj gubitak sluha povezan sa godinama, budući da se nalaze u izuzetno bučnim kolonijama koje bi brzo oštetile sluh ljudi i drugih sisara.
Mnoge vrste slepih miševa imaju izuzetno dug životni vek — preko 40 godina — u poređenju sa drugim sisarima slične veličine, kao što su miševi. „Iako visokofrekventni sluh daje korist za preživljavanje mnogih životinja, on je od suštinskog značaja za opstanak slepih miševa koji eholokiraju, koji se oslanjaju na njega za orijentaciju u svom okruženju“, objašnjava Josi Jovel, neuroekolog sa Univerziteta u Tel Avivu. „Međutim, do danas nijedna studija nije sistematski ispitala uticaj starosti na sluh kod slepih miševa.
Dr. Kandidat Jifat Tarnovski iz laboratorije Jovel i kolege sa univerziteta u Tel Avivu i Merilendu procenili su starost 47 divljih egipatskih slepih miševa (Rousettus aegiptiacus) merenjem akumulacije hemijskih tragova na DNK životinja. Istraživači su zatim testirali sluh slepih miševa prateći električne reakcije njihovog mozga na zvukove različite visine i jačine.
Snimci su otkrili jasan gubitak sluha zbog starosti koji je, baš kao i kod ljudi, bio posebno izražen na višim frekvencijama zvuka. Štaviše, stopa gubitka sluha, ~1 dB/godina starosti, veoma je slična stopi koja je primećena kod ljudi koji stare.
Dalji testovi sugerišu da, slično kao kod ljudi, slepi miševi doživljavaju opadanje strukture i funkcije pužnice u zavisnosti od starosti, kao i smanjenje brzine obrade slušnog nerva. Ovaj poslednji simptom, poznat kao neuronska presbikuza, može narušiti razumevanje govora kod ljudi i može otežati eholokaciju starijim slepim miševima.
„Voćni slepi miševi koje smo proučavali oslanjaju se na eholokaciju za različite zadatke, ali se takođe u velikoj meri oslanjaju na vid kada je to moguće“, kaže Tarnovski. „Zbog toga će biti važno ponoviti naše testove kod slepih miševa sa slabim vidom, gde je eholokacija skoro jedini mehanizam orijentacije.
Jedan od mogućih uzroka gubitka sluha kod slepih miševa je njihova kumulativna izloženost visokim nivoima buke u njihovoj okolini. Kao i mnoge druge vrste slepih miševa, egipatski voćni slepi miševi žive u velikim kolonijama i emituju česte, glasne, društvene pozive jedni drugima.
Tarnovski i njegove kolege postavili su nekoliko mikrofona u pećinu slepih miševa i otkrili da su životinje neprekidno izložene buci od preko 100 dB, što je otprilike ekvivalentno buci motocikla ili motorne testere. Iznenađujuće, međutim, najglasniji zvuci bili su na nižim frekvencijama na kojima slepi miševi pokazuju mali ili nikakav gubitak sluha u starosti.
„Kada se uzmu zajedno, veoma visoki nivoi buke kojima su slepi miševi izloženi i blagi (slični ljudskim) nivoi gubitka sluha u vezi sa godinama sugerišu da bi slepi miševi mogli imati neke posebne adaptacije da se nose sa svojim veoma bučnim okruženjem“, Jovel kaže. Istraživači se nadaju da bi razumevanje ovih adaptacija moglo pružiti uvid u mehanizme gubitka sluha u vezi sa godinama kod ljudi.
