Teške respiratorne infekcije povezane sa urođenim kardiovaskularnim defektima

Teške respiratorne infekcije povezane sa urođenim kardiovaskularnim defektima

Doživljavanje teških respiratornih infekcija tokom prvog tromesečja trudnoće utrostručuje rizik od nekih kardiovaskularnih defekata pri rođenju, pokazala je studija UNSV u Sidneju.

Infekcije majke tokom trudnoće mogu imati ozbiljne implikacije za bebe, uključujući razvoj urođenih anomalija (koji se takođe nazivaju urođenim defektima). To su anomalije u strukturi ili funkciji tela koje su prisutne pri rođenju, na primer Daunov sindrom i defekti neuralne cevi, koji mogu imati doživotne posledice.

Poznato je da neke infekcije, koje se često nazivaju TORCH (toksoplazmoza, druge (sifilis, varičela zoster, parvovirus B19), rubeola, citomegalovirus (CMV) i virus herpesa), uzrokuju urođene anomalije. Međutim, postoje suprotstavljeni nalazi o uticaju akutnih respiratornih infekcija, na primer, gripa.

Novo istraživanje UNSV-a, objavljeno u BMC Pregnanci and Childbirth, pokazuje da su teške respiratorne infekcije tokom prvog tromesečja povezane sa većim rizikom od nekih srčanih mana.

„Postoje ograničeni dokazi o ovom pitanju“, rekao je glavni autor dr Abrar Chughtai, iz UNSV Medicine & Health. „Ali naša studija podržava da postoji povezanost između teških respiratornih infekcija tokom trudnoće i odabranih kardiovaskularnih anomalija kod beba.“

U prethodnim studijama, vezu između respiratornih infekcija i urođenih anomalija bilo je teško dokazati. Studije su često uključivale ispitivanje novih majki, čije su bebe bile zdrave ili su imale urođene probleme, da li su doživele respiratornu infekciju tokom trudnoće.

„Snaga naše studije je u tome što smo koristili samo bolničke kartone i nismo se oslanjali na pamćenje učesnika“, rekao je dr Chughtai.

Istraživači su analizirali podatke o skoro 1,5 miliona porođaja u Novom Južnom Južnom Velsu od 2001-2016, povezujući zdravstvene kartone za majke i bebe. Zdravstveni podaci uključivali su prijeme u bolnicu tokom trudnoće zbog teških respiratornih infekcija, porođaja i urođenih problema.

Kontrolišući druge faktore kao što su starost, pušenje i druge bolesti, istraživači su analizirali povezanost između respiratornih infekcija tokom trudnoće i različitih urođenih abnormalnosti.

Istraživači su otkrili da postoji veza između teških respiratornih infekcija i nekih vrsta kardiovaskularnih abnormalnosti. Od 1.547 majki koje su bile hospitalizovane zbog respiratornih infekcija tokom prvog tromesečja trudnoće, sedam (0,45%) je imalo bebe sa ovim problemima sa srcem i cirkulacijom. Dok je za ostalih 1.441.327 majki u studiji, 1.724 (0,12%) imalo bebe sa ovim kardiovaskularnim abnormalnostima.

„Nakon kontrole drugih faktora, još uvek respiratorne infekcije su bile povezane sa odabranim kardiovaskularnim defektima“, rekao je dr Chughtai.

„Rizik je tri puta veći ako je majka imala infekciju tokom prvog tromesečja trudnoće.

Stope odabranih velikih kardiovaskularnih anomalija takođe su bile veće kod beba ako je majka imala grip tokom prvog trimestra trudnoće, ali to nije bilo statistički značajno.

Zašto je postojala veza između respiratornih infekcija u ranoj trudnoći i srčanih mana? Prema istraživačima, postoji mnogo potencijalnih razloga.

„Na primer, neke zarazne bolesti mogu preći direktno na bebu preko placente, što dovodi do problema u razvoju“, rekao je dr Chughtai.

„Drugi razlog je upotreba lekova“, rekao je dr Chughtai. „Majka će možda morati da uzima antibiotike ili neke druge lekove za lečenje infekcija. Oni mogu indirektno uticati na bebu.“

Istraživači nisu bili u mogućnosti da analiziraju uticaj lekova koje je majka uzimala za lečenje respiratornih infekcija u ovoj studiji. U budućim istraživanjima, oni planiraju da koriste podatke Medicare i PBS (Pharmaceutical Benefits Scheme) da to urade.

Štaviše, ako majka ima temperaturu zbog infekcije, dolazi do metaboličkih promena u telu, a ovi metaboliti mogu da prođu kroz placentu što može uticati na bebu“, rekao je dr Chughtai. „Visoka groznica takođe može poremetiti sintezu proteina i izazvati ćelijsku smrt, što rezultira urođenim anomalijama.

Ostaje još nekoliko pitanja, uključujući uticaje COVID-19, koji se pojavio nakon perioda istraživanja 2001–2016.

„Naravno, to je zanimljivo pitanje i želimo da se pozabavimo ovim pitanjem u narednoj studiji“, rekao je dr Chughtai.

„Do sada od drugih studija nema dokaza da COVID-19 povećava rizik od urođenih abnormalnosti. Ali ovo je samo početno istraživanje.“

Istraživači preporučuju izbegavanje respiratornih infekcija tokom trudnoće što je više moguće, kako bi se zaštitili od urođenih abnormalnosti.

„Postoje dobro utvrđeni faktori rizika, na primer, rendgenski snimci i pušenje, ali infekcija je takođe rizik“, rekao je dr Čugtaj.

„Jedna od važnih metoda prevencije je vakcinacija protiv gripa, koja je dostupna i efikasna i veoma bezbedna za trudnice.“