U danas objavljenom intervjuu za Glas Amerike, Đukanović je rekao da je i tokom aktuelne predizborne kampanje „bilo mešanja sa strane“ i dodao da se to „u kontinuitetu dešava“.
„Samo neko koga ne zanima balkanski život i politika ne vidi da je velikosrpski nacionalizam vrlo aktivan, da njegovi akteri shvataju da se negde približava trenutak kada će se morati suočiti sa činjenicom da je Kosovo izgubljeno i voleli bi da obezbede neku kompezaciju u formi, rekao bih, produženog uticaja Srbije na region. I valjda nikog ne iznenađuje da prvi pogled ide ka Crnoj Gori“, kazao je Đukanović.
Đukanović, lider Demokratske partije socijalista (DPS), koja je izgubila vlast na parlamentarnim izborima u avgustu 2020. godine, rekao je da je uveren u svoju pobedu u drugom krugu izbora 2. aprila, u kojem mu je protivnik zamenik predsednika populističkog Pokreta Evropa sad Jakov Milatović.
Naveo je da mu je danas „neuporedivo čistije da Crna Gora ne bira samo svog predsednika, nego da treba da potvrdi svoju istrajnost na putu dostizanja evropskog sistema vrednosti, mesta u EU i evropskog kvaliteta života“.
„Alternativa tome je pripadnost Crne Gore Otvorenom Balkanu, ‘srpskom svetu’, i tim već viđenim lošim alternativama u okviru kojih su zemlje Zapadnog Balkana, tokom istorije, gubile vreme“, dodao je.
Izrazio je uverenje da će Crna Gora, ako ostane na funkciji predsednika, postati članica EU tokom njegovog sledećeg mandata, odnosno u narednih pet godina.
„Apsolutno sam siguran da to možemo da ostvarimo u mom sledećem predsedničkom mandatu. Potrebno je samo da država dobije odgovornu upravu pravilnim izborom na predsedničkim izborima, a nakon toga i na parlamentarnim izborima 11. juna“, rekao je Đukanović.
Za Milatovića je rekao da je „deo parlamentarne većine posle 30. avgusta 2020. godine, za koju se zna da je klero-nacionalistička“ i da je „dovela do toga da se Crna Gora više bavi dogmama srednjeg veka, nego izazovima koji stoje pred njom u budućnosti“.
„To je bilo vreme u kojem su vlade formirane u verskim objektima, vreme kada su se iz versko-političkih pobuda odbijale donacije vakcina, potrebne da bi se zaštitili životi ljudi. Zahvaljujući politici takve Vlade, čiji je sastavni deo bio i gospodin Milatović, Crna Gora je bila u samom vrhu zemalja u pogledu broja umrlih od kovida u odnosu na broj stanovnika“, kazao je.
Đukanović je naveo da je vlada Zdravka Krivokapića, u kojoj je Milatović bio ministar za ekonomski razvoj, „posejala opasnu iluziju populizma da je moguće obezbediti dinamičan rast primanja iz kredita“.
Dodao je da Crnu Goru, u slučaju pobede Milatovića, čeka neizvesnost, „sa jedne strane opasan kleronacionalizam koji je glavni promoter da treba rekonfigurisati Zapadni Balkan i napraviti nacionalno i verski homogene države, a sa druge strane opasni populizam“.
„To su neizvesnosti koje prete da Crnu Goru bace na kolena i da joj zatvore perspektivu pripadnosti EU i evropskom sistemu vrednosti, a da joj otvore perspektivu pripadnosti srpskom svetu i pripadnosti ruskom svetu“, rekao je Đukanović.
