Vredni rukovodioci i radnici u trgovini možda misle da rad u smenama ili čak male promene u njihovim redovnim obrascima i trajanju spavanja ne utiču na njihov ukupni noćni odmor i oporavak – ali razmislite ponovo.
Novo istraživanje sa Univerziteta Flinders pokazuje da se šanse za viši krvni pritisak eksponencijalno povećavaju, posebno za gojazne sredovečne muškarce, sa svakim satom sna koji izgube ili pređu na uobičajenu noćnu rutinu.
Nova studija, objavljena u časopisu Hipertension, jedna je od prvih velikih proširenih studija o uticaju promenljivih obrazaca spavanja na krvni pritisak.
Studija je uključivala globalni uzorak koji je pokrivao ekvivalent od više od 2 miliona noći spavanja kod kuće, mereno od 12.287 odraslih osoba – 88% od kojih su muškarci i, u proseku, sa prekomernom težinom (BMI; 28±6 kg/m 2 ) – u sopstvenim domovima. koristeći tehnologiju za praćenje prenosnog senzora ispod dušeka i daljinsku procenu krvnog pritiska.
U proseku, svaki učesnik je imao 30 odvojenih snimaka krvnog pritiska tokom devetomesečnog vremenskog okvira studije.
Australijski i francuski istraživački tim otkrio je snažnu korelaciju između povišene hipertenzije i nepravilnog trajanja i vremena spavanja – naglašavajući potrebu za većom svešću o vezama između cirkadijalnih kontrolnih sistema i zdravlja.
„Ne samo da treba da pratimo količinu sna, već bismo takođe trebalo da održavamo svoj raspored odmora što je moguće redovnijim“, kaže istraživačica psihologije spavanja sa Univerziteta Flinders, dr Hana Skot, ko-voditelj novog članka u časopisu.
Redovno variranje vremena za spavanje za više od 30 minuta bilo je povezano sa povećanjem rizika od hipertenzije za 32%. Veća noćna varijabilnost u drugim merama vremena – kao što su vreme usred spavanja i vreme buđenja – bila je povezana sa većim rizikom od hipertenzije.
S obzirom na složenu interakciju između istorije spavanja, potrebe za snom i cirkadijanskih uticaja, nepravilan san može dovesti do daljeg poremećaja i još više varijacija u obrascima spavanja, upozoravaju istraživači.
Takođe, neadekvatan san (manje od šest sati), pa čak i previše sna (dug san od devet ili više sati) takođe su povezani sa povećanim krvnim pritiskom, slično drugim studijama.
„Međutim, ova studija takođe pokazuje da varijacije u vremenu i trajanju spavanja od noći do noći mogu imati sličan efekat, čak i ako ljudi dobiju preporučenih 7-9 sati u proseku za odrasle od 18-65 godina“, dodaje koautor dr Bastijen Leša.
„Ovi nalazi ilustruju kako je nepravilnost u trajanju i vremenu početka sna i buđenja jasan marker rizika za loše kardiovaskularno zdravlje, zajedno sa ukupnim brojem sati koje spavamo“, kaže dr Lehat.
„Dalja istraživanja mogu otkriti da su drugi kardio i zdravstveni problemi povezani sa svakodnevnim fluktuacijama u trajanju i vremenu spavanja.“
Viši istraživač spavanja sa Univerziteta Flinders, profesor Deni Ekert, kaže: „Ova studija naglašava još jedan koncept u uspostavljanju dobrih navika spavanja koje su od vitalnog značaja za fizičko i mentalno zdravlje, posebno za kardiovaskularni sistem.
„To doprinosi onome što već znamo o lošoj higijeni sna i većem riziku od gojaznosti, kardiovaskularnih bolesti i hipertenzije uopšte.“
Članak „Nepravilnost spavanja povezana je sa hipertenzijom: nalazi iz više od dva miliona noći sa velikim uzorkom globalne populacije“, objavljen je u časopisu AHA Hipertension.