Ljudi sa obe strane Tajvanskog moreuza su etnički Kinezi i dele istog pretka, rekao je bivši predsednik Tajvana Ma Jing-džu u utorak na početku istorijske posete Kini da je vladajuća partija Tajvana je kritikovao, preneo je Rojters.
Ma, koji je na funkciji od 2008. do 2016. godine, prvi je bivši ili sadašnji tajvanski predsednik koji je posetio Kinu otkako je poražena vlada Republike Kine pobegla na Tajvan 1949. na kraju građanskog rata sa komunistima.
On dolazi u posetu usred pojačanih tenzija dok Peking koristi politička i vojna sredstva da pokuša da izvrši pritisak na Tajvan koji je demokratski upravljan da prihvati kineski suverenitet.
Tajvanska vladajuća Demokratska progresivna partija postavila je pitanje zašto je on u poseti neposredno nakon što je Kina u nedelju oduzela drugog tajvanskog diplomatskog saveznika, Honduras, ostavljajući ostrvo sa zvaničnim diplomatskim vezama sa samo 13 zemalja.
U komentarima u istočnom kineskom gradu Nandžingu u mauzoleju Sun Jat-sena, gde je čovek slavio zbacivanje poslednjeg kineskog cara 1911. godine i sahranjivanje republike, Ma je pohvalio Sunov doprinos.
„Ljudi sa obe strane Tajvanskog moreuza su Kinezi, i oboje su potomci Jan i Žutih careva“, rekao je Ma, u komentarima koje je dala njegova kancelarija.
Ma je koristio izraz na kineskom koji znači ljudi kineske nacionalnosti, umesto da se odnosi na njihovu nacionalnost. Potomci Jan i Žutih careva je izraz koji se odnosi na zajedničkog pretka kineskog naroda.
Većina Tajvanaca se više ne identifikuje kao Kinezi, pokazuju ankete.
Sun se zvanično i dalje smatra ocem Republike Kine, što ostaje zvanično ime Tajvana.
Komunistička partija Suna takođe hvali zbog zbacivanja dinastije Ćing, ali vlade u Pekingu i Tajpeju ne priznaju jedna drugu.
Maina poseta deo je kontakta glavne tajvanske opozicione stranke, Kuomintanga (KMT), Kini u nadi da će smanjiti tenzije. KMT tradicionalno favorizuje bliske odnose sa Kinom, ali snažno poriče da je propeking.
Tajvanska predsednica Cai Ing-ven je više puta nudila razgovore sa Kinom, ali je odbijena jer je Kina smatra separatistom. Ona kaže da samo narod Tajvana može odlučiti o svojoj budućnosti.
Ma, viši član KMT-a, rekao je da se nada miru.
„Iskreno se nadamo da će dve strane raditi zajedno na traženju mira, izbegavanju rata i nastojanju da revitalizuju Kinu“, rekao je on, ponovo koristeći izraz koji se odnosi na kineski narod kao etničku pripadnost, a ne kao nacionalnost. „Ovo je neizbežna odgovornost kineskog naroda sa obe strane moreuza i moramo naporno da radimo.
Ma nije predviđeno da se sastane ni sa jednim visokim kineskim liderima na ovom putovanju. On i kineski predsednik Si Đinping sastali su se u Singapuru 2015. godine.
