Trening pamćenja, vežbe za poboljšanje kondicije mozga, testovi za rano otkrivanje demencije ili alati koji pomažu negovateljima da organizuju svoj dnevni raspored: Opseg aplikacija za osobe sa demencijom i njihove rođake koji brinu o njima je veoma širok.
Tim istraživača u FAU i digiDEM Baiern-u (digitalni registar demencije za Bavarsku) je sada po prvi put procenio naučne dokaze i kvalitet za korisnike aplikacija na nemačkom jeziku za osobe sa demencijom i njihove rođake koji se staraju i došao do dva otrežnjujući zaključci.
Ne postoje naučni dokazi za efikasnost većine dostupnih aplikacija za demenciju koje su komercijalno dostupne. Pored toga, mnoge aplikacije za demenciju nude samo osrednje korisničko iskustvo.
Nemačka ima značajan prostor za napredak kada je u pitanju digitalizacija zdravstvene službe. Istovremeno, digitalne zdravstvene aplikacije nastavljaju da dobijaju popularnost. Lako ih je preuzeti iz prodavnica aplikacija i mogu se koristiti bilo kada i bilo gde.
„Mnoge aplikacije za demenciju su samo osrednjeg ukupnog kvaliteta“, kaže Michael Zeiler sa katedre za medicinsku informatiku na FAU-u, koji je istraživač-saradnik u projektu digiDEM Baiern.
Cilj studije je bio da se procene prednosti mobilnih zdravstvenih aplikacija na nemačkom jeziku za osobe sa demencijom i njihove rođake koji se brinu.
Studija je koristila nemačku verziju međunarodno priznate skale za ocenjivanje mobilnih aplikacija (MARS-D). Kriterijumi za procenu korisničkog iskustva uključivali su funkcionalnost, dizajn, sadržaj informacija i pitanja koja se odnose na bezbednost pacijenata i kvalitet terapije.
„Bezbednost pacijenata dobila je najnižu i najgoru ocenu“, objašnjava Michael Zeiler. „Ovo se tiče pitanja o mogućim rizicima i štetnim efektima kao što su pogrešne povratne informacije i netačne informacije.
Zeiler i njegov tim istražili su naučne dokaze iza ukupno 20 zdravstvenih aplikacija. Kvalitet nekoliko navodnih „digitalnih pomagala“ je takođe bio razočaravajući u ovom aspektu. „Apsolutno nema naučnih dokaza za efikasnost većine aplikacija za demenciju. Ako korisnici moraju da plaćaju za aplikacije za demenciju koje nemaju dokaza da su efikasne, onda je ovo ‘digitalni šarlatanizam'“, objašnjava neurolog i zdravstveni ekonomista prof. dr Petar Kolominski-Rabas.
Studije su sprovedene na samo šest aplikacija, ili samo na 30 procenata aplikacija. Nasuprot tome, istraživači su takođe otkrili da su naučni članci često objavljeni o aplikacijama koje su imale dobre ocene kvaliteta.
„Što su bolje istražene zdravstvene aplikacije, to će zdravstvena zaštita biti uspešnija i stoga će tržište digitalnih zdravstvenih aplikacija biti transparentnije“, kaže Majkl Zajler.
Sa izuzetkom malog broja aplikacija, zdravstvene aplikacije se ne smatraju medicinskim proizvodima. Aplikacija mora prvo da prođe testiranje od strane Federalnog instituta za lekove i medicinska sredstva (BfArM) pre nego što može da bude navedena kao digitalna zdravstvena aplikacija u Nemačkoj. Cilj ovog testiranja je povećanje transparentnosti na tržištu u pogledu toga koje aplikacije zaista ispunjavaju zahteve u pogledu bezbednosti, funkcionalne sposobnosti, kvaliteta, zaštite podataka i bezbednosti podataka.
„Ne postoje uvek dokazi o pozitivnom uticaju na zdravlje. Zbog toga hitno preporučujemo da se na ovim zdravstvenim aplikacijama vrše redovne kontrole kvaliteta prema strogim naučnim kriterijumima koji su u skladu sa međunarodnim standardima“, kaže prof. dr Peter Kolominski-Rabas , koji je koautor studije.
Istraživači su podelili aplikacije koje su istraživali u četiri kategorije.
Rad (na nemačkom) je objavljen u časopisu Zeitschrift fur Evidenz, Fortbildung und Kualitat im Gesundheitsvesen.
