Kina je potrošila 240 milijardi dolara na spasavanje 22 zemlje u razvoju između 2008. i 2021. godine, pri čemu je iznos rastao poslednjih godina jer se sve više bori da otplati kredite utrošene na izgradnju infrastrukture „Pojas i put“, navodi se u studiji objavljenoj utorak, prenosi Rojters.
Skoro 80% kredita za spasavanje je dato između 2016. i 2021., uglavnom zemljama sa srednjim dohotkom, uključujući Argentinu, Mongoliju i Pakistan, prema izveštaju istraživača Svetske banke, Harvard Kenedi škole, AidData i Kiel instituta za svet Ekonomija.
Kina je pozajmila stotine milijardi dolara za izgradnju infrastrukture u zemljama u razvoju, ali je pozajmljivanje smanjeno od 2016. jer mnogi projekti nisu isplatili očekivane finansijske dividende.
„Peking na kraju pokušava da spase sopstvene banke. Zato se upustio u rizičan posao međunarodnog kreditiranja za spasavanje“, rekla je Karmen Rajnhart, bivša glavna ekonomista Svetske banke i jedna od autora studije.
Kineski zajmovi zemljama u dugovima porasli su sa manje od 5% njenog portfelja zajmova u inostranstvu u 2010. na 60% u 2022. godini, pokazala je studija.
Najviše je dobila Argentina sa 111,8 milijardi dolara, zatim Pakistan sa 48,5 milijardi dolara i Egipat sa 15,6 milijardi dolara. Devet zemalja dobilo je manje od milijardu dolara.
Svap linije Narodne banke Kine (PBOC) činile su 170 milijardi dolara finansiranja spasavanja, uključujući Surinam, Šri Lanku i Egipat. Premosni zajmovi ili podrška platnom bilansu od strane kineskih državnih banaka iznosili su 70 milijardi dolara. Rolovera obe vrste zajma iznosila su 140 milijardi dolara.
Studija je bila kritična prema nekim centralnim bankama koje potencijalno koriste svap linije PBOC-a da veštački povećaju svoje devizne rezerve.
Kinesko kreditiranje za spasavanje je „neprozirno i nekoordinisano“, rekao je Bred Parks, jedan od autora izveštaja i direktor AidData, istraživačke laboratorije na koledžu Vilijam i Meri u Sjedinjenim Državama.
Zajmovi za spasavanje uglavnom su koncentrisani u zemljama sa srednjim dohotkom koje čine četiri petine njihovih kredita, zbog rizika koji predstavljaju za bilanse kineskih banaka, dok se zemljama sa niskim prihodima nude grejs periodi i produženja roka dospeća, navodi se u izveštaju.
Kina pregovara o restrukturiranju duga sa zemljama uključujući Zambiju, Ganu i Šri Lanku i kritikovana je zbog usporavanja procesa. Kao odgovor, pozvala je Svetsku banku i Međunarodni monetarni fond da takođe ponude otplatu duga.
