Na vlasti samo pet meseci, italijanska desničarska vlada odbija niz inicijativa usmerenih na ozelenjavanje privrede, tvrdeći da lokalni biznisi mogu loše da priušte ranije dogovorene tranzicione ciljeve.
Od početka godine, Italija je zahtevala da Evropska unija ukine direktivu koja ima za cilj poboljšanje energetske efikasnosti zgrada, ponovo napiše planove za postepeno ukidanje automobila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem i dovela je u pitanje namjeru da se smanji industrijske emisije, piše Rojters.
Prošle nedelje je neočekivano odustala od obećanja iz 2021. da će prestati da finansira međunarodne projekte fosilnih goriva, uz obrazloženje da je energetska kriza izazvana invazijom Rusije na Ukrajinu značila da je vlada morala da bude opreznija sa svojim ciljevima.
„Problem je u tome što ne možemo pomoći životnoj sredini uništavanjem naše industrije“, rekla je premijerka Giorgia Meloni novinarima u petak na kraju samita Evropske unije u Briselu.
„Put ka zelenoj ekonomiji mora biti socijalno i ekonomski održiv“, rekla je ona.
Aktivisti za klimu osudili su eroziju zelenih ambicija i upozorili da bi povlačenje u Italiji moglo da ubedi druge nacije da slede njihov primer.
„To je šokantno“, rekla je Simone Ogno, aktivistkinja italijanske ekološke grupe ReCommon. „Vlada koristi nedavnu energetsku krizu da sve opravda, ali mi ovde govorimo o budućnosti planete.
Uzdržanost Italije da potpiše zelene direktive takođe je iznervirala Evropsku komisiju, koja je upozorila da će italijanska industrija na kraju izgubiti ako ne predvodi razvoj novih, klimatski prihvatljivih tehnologija.
„Tranzicija je (već) ovde. Morate da radite na tome kako da je učinite izvodljivom i da steknete vođstvo u ovom procesu“, rekao je Paolo Đentiloni, evropski ekonomski komesar i bivši italijanski premijer levog centra.
„Ne morate da budete poslednji vagon u vozu koji pokušava da zadrži ostale“, rekao je on publici u Milanu prošle nedelje.
Dok Italija još uvek razgovara sa Evropskom unijom o sudbini brojnih zelenih direktiva, ona je jednostrano odustala od obećanja datog na samitu Cop26 u Glazgovu 2021. da će zatvoriti slavine za finansiranje stranih projekata fosilnih goriva do kraja prošle godine.
Izvozno kreditna agencija zemlje SACE je u saopštenju navela da će nastaviti da podržava projekte distribucije nafte do januara 2028. godine, a programe skladištenja i prerade nafte do januara 2024. godine.
Odbila je da odredi bilo kakav raspored za obustavu finansiranja gasnih projekata u ove tri oblasti.
„Italijanska klimatska politika uzima u obzir i klimatske ciljeve… kao i trenutnu energetsku krizu“, rekao je SACE, dodajući da su možda potrebna dodatna ulaganja „da bi se diversifikovali izvori snabdevanja, posebno u vezi sa gasom“.
Preokret je najavljen samo dva dana nakon što su Ujedinjene nacije pozvale bogate nacije da smanje emisije ranije nego što je planirano nakon što je nova procena naučnika rekla da nema vremena za gubljenje u borbi protiv klimatskih promena.
Pre rata u Ukrajini 2022. Italija je uvozila 40% svog gasa iz Rusije. Tokom prošle godine nabavio je alternativne zalihe iz drugih nacija, uključujući Alžir, i želi da postane veliko energetsko čvorište samo po sebi, prenoseći gas iz Severne Afrike i Mediterana do ostatka Evrope.
Kritičari kažu da će za ovo biti potrebna ogromna ulaganja u novu infrastrukturu i upozoravaju da gas više neće biti tražen do trenutka kada gasovodi budu počeli da se koriste zbog evropskih ograničenja na fosilna goriva.
Evropska unija ima među najambicioznijim politikama klimatskih promena među glavnim emiterima, jer se obavezala da će smanjiti svoje neto emisije gasova staklene bašte za 55% do 2030. godine, sa nivoa iz 1990. godine, i potpuno ih eliminisati do 2050. godine.
Luka Bergamaski, suosnivač i izvršni direktor italijanskog istraživačkog centra za klimatske promene ECCO, rekao je da postoji rizik da će Rim mnogo investirati u stare tehnologije i da neće uspeti da izgradi vrstu industrijske mreže potrebnu da iskoristi prednosti ekološke tranzicije u oblastima kao što su baterije.
„Vlada pokušava da zaštiti stvari na kratko, ali ovo je na kraju destruktivno jer ne stvara ništa novo“, rekao je on.
