Vlada Paname podiže uzbunu zbog porasta broja migranata iz Južne Amerike, koji prelaze iz Kolumbije kroz neprijateljske močvare i džunglu rezervata prirode Darijen. Veliki broj Haićana i Kineza bio je među desetinama hiljada koji su se samo ove godine uputili u SAD.
Prema zvaničnim vladinim podacima, u samo prva dva meseca 2023. godine, skoro 50.000 ljudi je prešlo u Panamu preko takozvanog Darijen Gapa, pet puta više nego u isto vreme prošle godine. U 2022. zabeleženo je ukupno 248.284 migranata. Ako se trend nastavi i ove godine, panamska vlada očekuje čak 400.000, rekla je ministarka spoljnih poslova Janaina Tevani u intervjuu u subotu.
Panama je pokrenula TikTok kampanju za edukaciju potencijalnih migranata o užasima Darijena, kako bi ih podstakla da idu bezbednijim putevima, navodi Fajnenšel tajms.
„Oni vam ne kažu, preći ćete Darijen, koji je neprijateljska džungla“, rekao je Teveni. „Kažu vam: ’Trebaće jedan dan da se pređe i ostaviću te ovde‘… Mnogo je ljudi koji umiru.
Ministar je takođe izrazio zabrinutost zbog ekološke štete u rezervatu prirode, koji je „najsvetije i najzaštićenije područje predaka“ za starosedeoce Embera, Guna i Vounaan.
Tevani, čiji su roditelji emigrirali iz Indije, želi „organizovaniju migraciju“ i pomoć SAD da se pozabavi „nedostakom mogućnosti“ u zemljama iz kojih dolaze migranti. Jedan od njih je Haiti, koji doživljava kontinuirana politička i društvena previranja nakon ubistva predsednika. Haićani čine više od trećine prelazaka Darijena ove godine, rekao je Tevani.
Skoro 2.200 kineskih migranata je takođe stiglo kroz džunglu u januaru i februaru, više nego u celoj 2022. Panamski zvaničnici kažu da lete u Ekvador, za koji nisu potrebne vize, a zatim se probijaju kroz Kolumbiju.
Panama je prošle godine potrošila 50 miliona dolara na sklonište i hranjenje migranata i „blisko sarađuje“ sa SAD na upravljanju granicom, rekao je Tevani. Međutim, Kolumbija je glavni američki saveznik u regionu, pa je nejasno zašto Vašington ne radi sa Bogotom na obezbeđivanju granice.
Na granici SAD sa Meksikom u fiskalnoj 2022. godini privedeno je skoro 2,4 miliona ljudi. Administracija predsednika Džoa Bajdena odbila je da opiše situaciju kao kriznu i insistira da je granica bezbedna i bezbedna. Potpredsednica Kamala Haris dobila je zadatak da radi na „korenovim uzrocima“ migracione krize u martu 2021.
