Naučnici odavno znaju da divlje morske ptice gutaju komadiće plastičnog zagađenja dok se hrane, ali studija od ponedeljka pokazuje da sitne čestice ne samo da začepljuju ili prolaze kroz stomak, već mogu da pokvare i njegovu složenu mešavinu dobrih i loših bakterija.
Plastikom zaraženi digestivni trakt dve vrste atlantskih morskih ptica, severnog fulmara i Korijevog strižnjaka, pokazao je smanjenje uglavnom korisnih „autohtonih“ bakterija i više potencijalno štetnih patogena.
Takođe je došlo do porasta mikroba otpornih na antibiotike i mikroba koji razgrađuju plastiku, objavili su istraživači u časopisu Nature Ecology & Evolution.
Određene vrste mikroplastike, prema nalazima, mogu biti hemikalije za pijavice koje ometaju takozvani mikrobiom creva ptica.
Mikroplastika—proizvedena kada se plastični proizvodi raspadnu u životnoj sredini—unosi se direktno i indirektno kroz većinu lanaca ishrane životinja.
Mogu se naći u svakom uglu sveta, od najdubljih okeanskih rovova do vrha Mont Everesta.
Kod ljudi su otkriveni u krvi, majčinom mleku i placenti.
Nova studija podržava prethodne nalaze da produženo gutanje mikroplastike izaziva neravnotežu zdravih i nezdravih bakterija u stomaku, stanje poznato kao disbioza creva.
Implikacije su dalekosežne.
Poput ljudi, ptice su evoluirale sa ogromnom mrežom mikroba, uključujući bakterije, koji žive u našim telima u zajednicama koje se nazivaju mikrobiomi.
Neki mikrobi izazivaju bolesti, ali većina postoji kao „prijateljske“ bakterije sa ključnom ulogom u varenju, imunološkom odgovoru i drugim kritičnim funkcijama.
„Postoji simbioza koja se nastavlja — i to je slučaj sa morskim pticama kao i sa ljudima“, rekla je za AFP glavni autor Glorija Fakelman sa Univerziteta Ulm u Nemačkoj.
Malo se zna o efektima pojedinih mikroba na telo.
Ali generalno, sve veći broj istraživanja ukazuje na štetne uticaje mikroplastike na zdravlje životinja.
Sićušne čestice — manje od pet milimetara u prečniku — mogu izazvati ćelijsku smrt i alergijske reakcije kod ljudi.
Hemikalije u mikroplastici su takođe povezane sa povećanim rizikom od raka, reproduktivnim problemima i mutacijama DNK.
Autori se nadaju da će nalazi kod morskih ptica podstaći srodne studije za ljude.
„Ako ova veštačka supstanca može da promeni naš mikrobiom, mislim da bi to trebalo da natera ljude da razmišljaju“, rekao je Fakelman.
