Sada vrata Stokholma nisu zatvorena, ali kako će proces napredovati, njegov tempo i kada će se završiti zavisi od koraka Švedske“, rekao je Kalin.
Prema njegovim rečima, nova švedska vlada je „iskrena i marljiva po ovom pitanju. Ali nema dovoljno alata da preduzme zakonske mere“ za rešavanje bezbednosnih problema Turske, rekao je Kalin.
On je u tom kontekstu napomenuo da će novi zakon o borbi protiv terorizma u Švedskoj stupiti na snagu 1. juna. Nakon toga, prema njegovim rečima, Turska će videti „koliko brzo može da se kreće“.
„Kada to završe za oko dva meseca, moći će da preduzmu odlučnije, konkretnije i plodonosnije korake za rešavanje naših bezbednosnih problema“, rekao je portparol turskog predsednika.
Prošlog juna, Finska i Švedska potpisale su memorandum sa Turskom kako bi se pozabavile bezbednosnim problemima Ankare, a od tada su visoke diplomate i zvaničnici tri zemlje održali različite sastanke na kojima su razgovarali o primeni trojnog sporazuma.
Među državama članicama NATO-a, samo Mađarska i Turska još nisu ratifikovale prijave Švedske i Finske za pridruživanje Alijansi.
Odbor za spoljne poslove turskog parlamenta odobrio je 23. marta nacrt zakona kojim se podržava zahtev Finske za pridruživanje NATO-u. To znači da se sada saglasnost za pristupanje Finske Alijansi može razmatrati direktno u sali za sednice parlamenta.
Mađarski parlament planira da glasa o pristupanju Finske NATO-u u ponedeljak. Što se Švedske tiče, datumi glasanja su nepoznati.
