Nova studija koja ispituje ekspresiju gena crevnih mikroba sugeriše da se dobrobiti oraha za zdravlje srca mogu povezati sa korisnim promenama u mešavini mikroba koji se nalaze u našim crevima. Nalazi bi mogli pomoći da se identifikuju druge namirnice ili suplementi sa sličnim nutritivnim prednostima.
Istraživači predvođeni Kristinom S. Petersen sa Teksaškog tehničkog univerziteta u Luboku otkrili su da uvođenje oraha u ishranu osobe može promeniti mešavinu mikroba u crevima – poznatih kao mikrobiom – na način koji povećava proizvodnju amino kiseline L-homoarginina u telu. Nedostatak homoarginina je povezan sa većim rizikom od kardiovaskularnih bolesti.
„Istraživanje je pokazalo da orasi mogu imati blagodeti za srce, kao što su snižavanje nivoa holesterola i krvnog pritiska“, rekao je Mansi Čandra, dodiplomski istraživač na koledžu Džunijata u Hantingdonu u Pensilvaniji. „Ovo nas je motivisalo da pogledamo kako su orasi koristili mikrobiomu creva i da li su ti efekti doveli do potencijalnih korisnih efekata. Naši nalazi predstavljaju novi mehanizam kroz koji orasi mogu smanjiti rizik od kardiovaskularnih bolesti.“
Istraživači su koristili pristup poznat kao metatranskriptomika da proučavaju ekspresiju gena crevnih mikroba. Ova nedavno razvijena tehnologija može se koristiti za kvantifikaciju nivoa genske ekspresije i praćenje kako se ovi nivoi pomeraju kao odgovor na različite uslove kao što su promene u ishrani.
„Prema našim saznanjima, ovo je prva studija koja koristi analizu metatranskriptomije za proučavanje uticaja konzumiranja oraha na ekspresiju gena za mikrobiotu creva“, rekao je Chandra. „Ove istraživačke analize doprinose našem razumevanju modulacije crevnog mikrobioma u vezi sa orahom, što bi moglo biti veoma uticajno u učenju kako zdravlje creva utiče na naše zdravlje srca uopšte.“
Metatranskriptomska analiza koristila je uzorke dobijene iz prethodno sprovedene studije kontrolisanog hranjenja u kojoj je 35 učesnika sa visokim kardiovaskularnim rizikom stavljeno na dvonedeljnu standardnu zapadnjačku dijetu, a zatim nasumično raspoređeno u jednu od tri studijske dijete. Učesnici studije su pratili svaku dijetu šest nedelja sa pauzom između svake.
Dijeta je uključivala onu koja je uključivala cele orahe, onu koja je uključivala istu količinu omega-3 masne kiseline alfa-linolenske kiseline ili ALA i polinezasićenih masnih kiselina kao dijeta od oraha, ali bez oraha, i jednu koja je delimično zamenila drugu poznatu masnu kiselinu kao oleinska kiselina za istu količinu ALA koja se nalazi u orasima, ali bez konzumiranja bilo kakvog oraha. Dijeta je osmišljena da pruži informacije o tome kako orasi utiču na kardiovaskularno zdravlje zbog svojih bioaktivnih jedinjenja i sadržaja ALA i da li je ALA oraha najbolja zamena za zasićene masti u ishrani u poređenju sa oleinskom kiselinom.
Za novi rad, istraživači su koristili metatranskriptomiku da analiziraju ekspresiju gena i bakterije u gastrointestinalnom traktu iz fekalnih uzoraka sakupljenih neposredno pre nego što su učesnici završili dijetu za uhodavanje i svaku od tri studijske dijete.
Analiza je otkrila viši nivo bakterije Gordonibacter u crevima učesnika na ishrani od oraha. Ova bakterija pretvara biljne polifenole elagitanine i elaginsku kiselinu u metabolite koji im omogućavaju da ih telo apsorbuje. Učesnici koji su konzumirali ishranu od oraha takođe su pokazali viši nivo ekspresije za nekoliko gena koji su uključeni u važne metaboličke i biosintetske puteve, uključujući i one koji povećavaju proizvodnju amino kiseline L-homoarginina u telu.
Iako je potrebno više rada da bi se potvrdila ova zapažanja, istraživanje bi na kraju moglo pomoći u informisanju o dijetetskim intervencijama zasnovanim na orasima. „Pošto je mnogo ljudi alergično na orašaste plodove, ovi nalazi takođe sugerišu da drugi dodaci ishrani koji podstiču endogenu proizvodnju homoarginina takođe mogu biti od pomoći“, rekao je Čandra.
Zatim, istraživači bi želeli da primene metabolomske i proteomske analize kako bi identifikovali krajnje proizvode gena koji su pokazali viši nivo ekspresije. To bi im omogućilo da bolje razumeju biološke mehanizme na radu.
Chandra će predstaviti nova otkrića na Discover BMB, godišnjem sastanku Američkog društva za biohemiju i molekularnu biologiju, od 25. do 28. marta u Sijetlu.
