Više od 40% žena prijavilo je anksioznost četiri meseca nakon srčanog zastoja u poređenju sa 23% muškaraca, prema istraživanju predstavljenom danas na ESC Acute CardioVascular Care 2023, naučnom kongresu Evropskog kardiološkog društva (ESC).
„Srčani zastoj se dešava sa malo ili bez upozorenja i uobičajeno je da se posle toga osećate anksiozno i utučeno“, rekao je autor studije dr Jesper Kjergor iz Rigshospitaleta – Univerzitetske bolnice u Kopenhagenu, Danska. „Posle početnog šoka i konfuzije, pacijenti i njihove porodice imaju naglu promenu u svom načinu života, sa medicinskim istragama kako bi se utvrdio uzrok srčanog zastoja i u nekim slučajevima dijagnoza stanja koje zahteva lečenje. Ovo može povećati stres i anksioznost. Naša studija pokazuje da su žene psihološki više pogođene i da bi mogle biti ciljane za dodatnu podršku.“
Srčani zastoj uzrokuje jednu od pet smrtnih slučajeva u industrijski razvijenim zemljama. Srce neočekivano prestaje da pumpa krv po telu i ako se protok ne obnovi brzo, osoba se onesvesti i umire u roku od 10 do 20 minuta. Manje od 10% ljudi koji imaju srčani zastoj u zajednici preživi do otpusta iz bolnice.
Anksioznost i depresija su česte nakon kritične bolesti i snažno su povezane sa smanjenim kvalitetom života pacijenata i rođaka. Ova studija je procenila prevalenciju anksioznosti, depresije i posttraumatskog stresnog poremećaja (PTSP) kod preživelih od srčanog zastoja i ispitala da li se težina simptoma razlikuje između žena i muškaraca.
Između 2016. i 2021. godine, studija je uključila 245 pacijenata koji su imali srčani zastoj u zajednici i koji su primljeni u bolnicu u komi. Oko 18% učesnika bile su žene. Psihološki simptomi su procenjeni tokom četvoromesečnog pregleda. Anksioznost i depresija su merene pomoću bolničke skale anksioznosti i depresije (HADS). Pacijenti su dali ocenu od 0 do 3 za to koliko često ili snažno su iskusili 14 stavki kao što je „Dobijam iznenadna osećanja panike“, ukupno od 0 do 21 za anksioznost i 0 do 21 za depresiju. Ocene između 8 i 10 ukazuju na graničnu anksioznost ili depresiju, dok 11 ili više ukazuje na anksioznost ili depresiju. Simptomi PTSP-a su procenjeni korišćenjem PCL-5 kontrolne liste. Ispitanici su ocenili 20 simptoma od 0 („uopšte ne“) do 4 („izuzetno“) za ukupan rezultat od 0 do 80, pri čemu 31 do 33 ukazuje na verovatan PTSP.
Prosečna ocena HADS-a bila je 2,7 za depresiju i 4,8 za anksioznost. Rezultati depresije i anksioznosti bili su značajno viši kod žena (3,3 i 6,1, respektivno), u poređenju sa muškarcima (2,6 i 4,5, respektivno). Rezultati anksioznosti od 8 ili više zabeleženi su kod 43% žena i 23% muškaraca. Gledajući detaljnije rezultate anksioznosti, 23% žena je imalo rezultat od 8 do 10 u poređenju sa 11% muškaraca, dok je 20% žena dobilo 11 ili više u poređenju sa 12% muškaraca. Žene su imale značajno veći nivo PTSP-a u poređenju sa muškarcima (srednji rezultat 33 naspram 26, respektivno). I kod muškaraca i kod žena, anksioznost je bila značajno povezana sa simptomima PTSP-a.
Dr Kjaergaard je rekao: „Nalazi potvrđuju naše iskustvo u kliničkoj praksi da psihološki efekti srčanog zastoja traju mesecima. Anksioznost je bila česta, posebno kod žena. Naši rezultati naglašavaju potrebu za dugoročnim praćenjem preživelih od srčanog zastoja kako bi se identifikovali i leče probleme mentalnog zdravlja. Pacijente treba ohrabriti da kažu svom zdravstvenom radniku o anksioznosti, depresiji i stresu povezanim sa srčanim zastojem. Potrebne su buduće studije kako bi se istražilo da li razgovor sa profesionalcem može pomoći u ublažavanju psiholoških simptoma.“
