Generalni sekretar UN Antonio Gutereš uputio je u petak hitan poziv svetu da modifikuje i zaštiti vodne resurse kako bi se sprečio sukob i obezbedio budući globalni prosperitet.
Voda je „najdragocenije opšte dobro“ i „treba da bude u centru globalne političke agende“, rekao je Gutereš na kraju trodnevne konferencije UN za koju su stručnjaci rekli da je donekle obećala.
„Sve nade čovečanstva za budućnost zavise, na neki način, od zacrtanog novog kursa zasnovanog na nauci za oživljavanje agende za vodu“, rekao je Gutereš.
„Sada je vreme da se deluje.“
Svet nije na pravom putu da ispuni svoje ciljeve za vodu do 2030. godine, uključujući pristup bezbednoj vodi za piće i sanitarnim uslovima za sve.
Gutereš je ranije ove nedelje opisao vodu kao „životnu krv“ čovečanstva i rekao da je njena „vampirska prekomerna potrošnja“ „razbila ciklus vode“ i dovela do još prirodnih katastrofa.
Nevladine organizacije, vlade i privatni sektor ponudili su skoro 700 obaveza pre i tokom tri dana skupa UN koji je okupio oko 10.000 učesnika. Obećanja su se kretala od izgradnje toaleta do obnove 300.000 kilometara degradiranih reka i masivnih područja močvara.
Manje od trećine obaveza ima finansiranje, rekao je Čarls Island iz istraživačkog centra Instituta za svetske resurse, dodajući da će oko trećine „imati značajan uticaj“.
Uprkos tome, „ove dobrovoljne obaveze su dobar početak“, rekao je on za AFP, posebno misleći na projekat koji vodi Nemačka o upravljanju basenom reke Niger koji se odnosi na devet nacija u Africi.
„To je verovatno deo sveta koji je najkrhkiji i gde počinjemo da vidimo stvarni nasilni sukob oko vode između različitih grupa“, rekao je on.
Ali na globalnom nivou, pitanje vode „je ogroman problem i jedna konferencija to neće učiniti“, dodao je Island, zalažući se za godišnje konferencije o vodi.
„Čujete mnogo obećanja“, rekao je za AFP Stjuart Or iz VVF-a. „Ali ovo se čini nekako sasvim drugačije.“
Iako „nije baš sve ružičasto“, dodao je Or, „mnoge obaveze koje su preuzete ove nedelje su veoma dobre.“
Rekao je da je „prijatno iznenađen“, delom, raznolikošću institucija i organizacija koje sada govore o vodi.
„Ovo pitanje ne nestaje. Pitanje vode će se samo pogoršavati. I mislim da zato svi počinju da osećaju da je možda sada stvarno vreme da se krene“, rekao je Or.
Konferencija je zagovarala da Gutereš imenuje specijalnog izaslanika UN-a za vodu, za šta je generalni sekretar rekao da se razmatra.
Bez posebne agencije UN ili globalnog sporazuma, „voda nema dom ovde u UN“, rekao je Henk Ovink, izaslanik za vodu Holandije, koja je bila suorganizator konferencije.
U 2020. godini, dve milijarde ljudi je i dalje bilo bez bezbedne vode za piće, a 3,6 milijardi nije imalo pristup bezbednim sanitarnim uslugama, uključujući 494 miliona koji su morali da obavljaju nuždu na otvorenom, prema poslednjim podacima koje je sakupio veb-sajt UN-Vater.
Najmanje dve milijarde ljudi pije vodu kontaminiranu fekalijama, a 2,3 milijarde nemaju osnovne sanitarne usluge – uslove koji pogoduju širenju kolere, dizenterije i dečije paralize.
Dok klimatske promene čine suše češćim i intenzivnijim, stručnjaci UN za klimu (IPCC) takođe procenjuju da oko polovine svetske populacije pati od „ozbiljne“ nestašice vode tokom najmanje dela godine.
Mlada Holanđanka, Anijek Munen, obratila se na konferenciji kao da govori iz 2050. godine.
Ona je sugerisala da bi samit mogao da bude ključni momenat da upravljanje vodama „postane održivije, pravednije i pravednije nego ikada ranije“.
„Ovo govori budućnost. Ne zaboravite da slušate“, rekla je delegatima.
