Znanje američkih studenata o pčelama fokusira se prvenstveno na medonosne pčele i usluge oprašivanja, prema istraživačima Penn State, koji su rekli da bi nalazi iz njihove nedavne studije mogli pomoći u osmišljavanju kampanja za generisanje podrške za zaštitu ugroženih oprašivača.
Populacije divljih i upravljanih pčela su u velikom padu širom sveta poslednjih godina, primetila je koautorka studije Christina Grozinger, Publius Vergilius Maro, profesor entomologije i direktor Centra za istraživanje oprašivača na Koledžu poljoprivrednih nauka.
„U Sjedinjenim Državama, 30% ili više pčelinjih društava umire svake zime, a studije pokazuju da je populacija četvrtine svih vrsta pčela na globalnom nivou, uključujući polovinu vrsta bumbara, značajno opala“, rekla je ona. „Ovo smanjenje ima ozbiljne implikacije na prirodne ekosisteme, poljoprivredu i ishranu ljudi.“
Oko 80% cvetnih biljaka – i tri četvrtine glavnih prehrambenih useva kao što su voće i povrće – oslanjaju se na oprašivanje od životinja, a pčele su najvažniji oprašivači, objasnio je Grozinger.
Vodeći autor studije Šenon Kruz, docent komunikacionih umetnosti i nauka na Koledžu slobodnih umetnosti, tvrdi da javnost mora da se angažuje u naporima za očuvanje, da bi se pozabavila opadanjem vrsta pčela, ali istraživanja o tome kako najbolje promovisati takvo ponašanje su ograničena.
„Mnoge inicijative su se fokusirale na obrazovanje kao rešenje za ovaj problem, ali samo obrazovanje često nije dovoljno za promenu stava i ponašanja“, rekao je Kruz. „Takva promena takođe može zahtevati komunikacijske kampanje koje ne samo da objašnjavaju kako da zaštite oprašivače, već i ubeđuju ljude da ih zaštite. Istraživanja pokazuju da će ova vrsta uverljivih poruka verovatno biti najefikasnija ako je osmišljena na osnovu onoga što ljudi već znaju o pitanje.“
Istraživači su rekli da prethodne studije sugerišu da je svest javnosti o širini i raznolikosti vrsta pčela — kojih ima više od 400 u Pensilvaniji, 4.000 u SAD i 20.000 širom sveta — niska i da ljudi obično bolje znaju o pčelama nego o pčelama. druge vrste pčela, iako medonosne pčele nisu reprezentativne za većinu vrsta.
Da bi se izradile ubedljive poruke koje su efikasne čak i među ljudima sa niskom svešću, potrebne su dublje studije, primetili su istraživači. Stoga su krenuli da razviju novi pristup ispitivanju znanja koristeći analizu semantičke mreže i kodiranje sadržaja.
Ova vrsta analize omogućava istraživačima da procene sadržaj znanja ispitanika o nekoj temi na osnovu njihovog izražavanja reči i pojmova. Mapirajući odnose između ovih reči i pojmova, istraživači mogu bolje razumeti ne samo ono što subjekti znaju, već i kako povezuju koncepte jedni sa drugima i kognitivno organizuju ovo znanje.
„Nedavna komunikacijska istraživanja sugerišu da će argumenti koji uključuju više centralnih koncepata u semantičku mrežu biti jači i ubedljiviji od argumenata koji uključuju više perifernih koncepata“, rekao je Kruz. „Implikacija je da ako shvatimo koji su koncepti najvažniji za javno znanje o pčelama, možemo takođe odrediti na koje koncepte da se fokusiramo kada razvijamo ubedljive poruke za promovisanje očuvanja pčela.“
Kao svoje subjekte, istraživači su odabrali studente osnovnih studija, sa ciljem da ispitaju sadržaj i strukturu njihovog znanja o pčelama koje su sami prijavili i da identifikuju centralne koncepte koji bi mogli da formiraju najperspektivniju osnovu za ubedljive poruke o očuvanju pčela. Takođe su razmatrali da li se centralni koncepti i tačnost znanja o pčelama razlikuju u dve publike — grupi sa visokim interesovanjem koja je upisana na kurs posebno o pčelama, i grupi sa niskim interesovanjem koja je upisana na časove psihologije.
Učesnici su popunili anketu koja je postavljala pitanja poput „Šta znaš o pčelama? Molimo zapišite sve što vam padne na pamet“. Istraživači su analizirali odgovore reč po reč koristeći softverski program, koji je prikazao koliko često se svaka reč pojavljuje i koliko često se dve reči pojavljuju zajedno (unutar tri reči jedna od druge) u tekstu.
Istraživači su takođe ručno kodirali odgovore kako bi procenili tačnost znanja učenika na skali od 1 (potpuno netačno) do 5 (potpuno tačno). Pored toga, razdvojili su izjave na osnovu toga da li su se fokusirali na pčele uopšte ili samo na pčele.
Njihovi nalazi, nedavno objavljeni u Conservation Science and Practice, ukazuju na to da su koncepti koji su najvažniji za učenikovo razumevanje pčela – kao što su plodovi, med, košnica i matica – uglavnom bili specifični za pčele. Reči „ljudi“ i „oprašivanje“ takođe su bile centralne, što sugeriše da se razumevanje učesnika fokusiralo uglavnom na vrednost koju pčele pružaju ljudima kroz proizvodnju meda i oprašivanje useva i cveća.
Ovi obrasci su takođe bili istiniti kada se odvojeno posmatraju studenti sa niskim i visokim interesom. Glavna razlika između ove dve grupe bila je u tome što je „ubod“ bio među najvažnijim konceptima za studente sa niskim interesovanjem, ali ne i za studente sa visokim interesovanjem. Ovi nalazi sugerišu da učenici generalno imaju utilitarno razumevanje pčela usredsređeno na medonosnu pčelu i da je strah od uboda izraženiji kod onih sa malim interesovanjem za pčele.
Znanje obe grupe o pčelama bilo je relativno tačno, ali plitko, rekli su istraživači. Shvatanje medonosnih pčela bilo je mnogo tačnije od njihovog znanja o pčelama uopšte, i često su pretpostavljali da su činjenice o pčelama tačne za sve pčele.
„Pošto se pčelama obično upravlja i nisu reprezentativne za većinu divljih vrsta pčela, neki istraživači su tvrdili da je fokusiranje napora za očuvanje na pčele kontraproduktivno“, rekao je Grozinger. „Ali naši nalazi pokazuju da, pošto su koncepti poput ‘meda’ bili centralni za način na koji su učenici organizovali svoje znanje, pčele medarice i dalje mogu biti među najboljim ambasadorima za očuvanje pčela i oprašivača.“
Kruz je primetio da nalazi ne znače da će fokusiranje isključivo na pčele biti efikasno u promovisanju očuvanja drugih vrsta.
„Umesto toga, medonosne pčele mogu poslužiti kao poznato mesto za početak, pre nego što pređu u diskusiju o drugim pčelama i oprašivačima“, rekla je ona. „Povlačenjem veza između drugih vrsta pčela i medonosnih pčela, možemo pomoći da se iskoristi postojeće strukture znanja, čineći ponašanje poput očuvanja domaćih pčela poznatijim i privlačnijim nego što bi inače moglo biti.“
