Više magnezijuma u našoj svakodnevnoj ishrani dovodi do boljeg zdravlja mozga kako starimo, tvrde naučnici iz laboratorije za neuroimaging i mozak na Australijskom nacionalnom univerzitetu (ANU).
Istraživači kažu da bi povećan unos hrane bogate magnezijumom, poput spanaća i orašastih plodova, takođe mogao pomoći u smanjenju rizika od demencije, koja je drugi vodeći uzrok smrti u Australiji i sedmi najveći ubica na svetu.
Studija na više od 6.000 kognitivno zdravih učesnika u Ujedinjenom Kraljevstvu starosti od 40 do 73 godine pokazala je da ljudi koji konzumiraju više od 550 miligrama magnezijuma dnevno imaju starost mozga koja je otprilike godinu dana mlađa do 55. godine u poređenju sa nekim sa normalan unos magnezijuma od oko 350 miligrama dnevno.
„Naša studija pokazuje da bi povećanje unosa magnezijuma od 41 posto moglo dovesti do manjeg smanjenja mozga povezanog sa godinama, što je povezano sa boljom kognitivnom funkcijom i manjim rizikom ili odloženim početkom demencije u kasnijoj životnoj dobi“, vodeći autor i dr. rekao je istraživač Khavlah Alateek iz Nacionalnog centra za epidemiologiju i zdravlje stanovništva ANU.
„Ovo istraživanje naglašava potencijalne prednosti ishrane bogate magnezijumom i ulogu koju ona igra u promovisanju dobrog zdravlja mozga.“
Očekuje se da će se broj ljudi širom sveta kojima će biti dijagnostikovana demencija više nego udvostručiti sa 57,4 miliona u 2019. na 152,8 miliona u 2050. godini, što predstavlja veći pritisak na zdravstvene i socijalne usluge i globalnu ekonomiju.
„Pošto ne postoji lek za demenciju i da je razvoj farmakoloških tretmana bio neuspešan u poslednjih 30 godina, predloženo je da se veća pažnja usmeri na prevenciju“, rekla je koautor studije dr Erin Volš.
„Naše istraživanje bi moglo da informiše razvoj javnozdravstvenih intervencija koje imaju za cilj promovisanje zdravog starenja mozga kroz dijetetske strategije.“
Istraživači kažu da veći unos magnezijuma u našoj ishrani od mlađeg uzrasta može zaštititi od neurodegenerativnih bolesti i kognitivnog pada do 40-ih godina.
„Studija pokazuje da veći unos magnezijuma u ishrani može doprineti neuroprotekciji ranije u procesu starenja, a preventivni efekti mogu početi u našim 40-im ili čak ranije“, rekla je gospođa Alateek.
„To znači da ljudi svih uzrasta treba da obrate veću pažnju na svoj unos magnezijuma.“
„Takođe smo otkrili da neuroprotektivni efekti veće količine magnezijuma u ishrani imaju više koristi za žene nego za muškarce i više za žene u postmenopauzi nego pre menopauze, iako to može biti posledica antiinflamatornog efekta magnezijuma.“
Učesnici su popunjavali onlajn upitnik pet puta u periodu od 16 meseci. Dostavljeni odgovori su korišćeni za izračunavanje dnevnog unosa magnezijuma za učesnike i zasnovani su na 200 različitih namirnica sa različitim veličinama porcija. Tim ANU se fokusirao na hranu bogatu magnezijumom kao što su lisnato zeleno povrće, mahunarke, orašasti plodovi, semenke i integralne žitarice kako bi se obezbedila prosečna procena unosa magnezijuma iz ishrane učesnika.
Istraživanje je objavljeno u European Journal of Nutrition.
