Čokoladice, čips i pomfrit — zašto ih jednostavno ne zanemarimo u supermarketu? Istraživači sa Instituta Maks Plank za istraživanje metabolizma u Kelnu, u saradnji sa Univerzitetom Jejl, sada su pokazali da hrana sa visokim sadržajem masti i šećera menja naš mozak: ako ih redovno jedemo čak i male količine, mozak uči da jede ove namirnice u budućnosti.
Zašto toliko volimo nezdravu i masnu hranu? Kako se ova sklonost razvija u mozgu? „Naša sklonost da jedemo hranu bogatu mastima i šećerom, takozvana zapadnjačka ishrana, mogla bi da bude urođena ili da se razvije kao rezultat prekomerne težine. Ali mislimo da mozak uči ovu sklonost“, objašnjava Sharmili Edvin Thanarajah, vodeći autor studije.
Da bi testirali ovu hipotezu, istraživači su jednoj grupi dobrovoljaca davali mali puding koji je sadržao mnogo masti i šećera dnevno tokom osam nedelja pored njihove normalne ishrane. Druga grupa je dobila puding koji je sadržao isti broj kalorija, ali manje masti. Volonterova moždana aktivnost je merena pre i tokom osam nedelja.
Reakcija mozga na hranu sa visokim sadržajem masti i šećera bila je znatno povećana u grupi koja je jela puding sa visokim sadržajem šećera i masti nakon osam nedelja. Ovo je posebno aktiviralo dopaminergički sistem, region u mozgu odgovoran za motivaciju i nagradu. „Naša merenja moždane aktivnosti su pokazala da se mozak prepravlja kroz konzumaciju čipsa i drugih proizvoda. On podsvesno uči da preferira hranu koja se nagrađuje. Kroz ove promene u mozgu, nesvesno ćemo uvek preferirati hranu koja sadrži mnogo masti i šećera“, objašnjava Mark Titgemajer, koji je vodio studiju.
Tokom perioda ispitivanja, ispitanici se nisu ugojili više od ispitanika u kontrolnoj grupi, a ni njihove vrednosti u krvi, kao što su šećer ili holesterol, nisu se menjale. Međutim, istraživači pretpostavljaju da će se preferencija za slatku hranu nastaviti i nakon završetka studije. „Nove veze se stvaraju u mozgu i ne raspadaju se tako brzo. Na kraju krajeva, cela poenta učenja je da kada nešto naučite, to ne zaboravite tako brzo“, objašnjava Mark Titgemajer.
Rad je objavljen u časopisu Cell Metabolism.
