Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg pozvao je zemlje članice da povećaju svoje izdatke za odbranu, rekavši da alijansa predvođena SAD očekuje da će više zemalja ispuniti cilj od 2% BDP-a 2022. godine.
Stoltenberg je komentarisao godišnji izveštaj NATO-a, koji je objavljen u utorak, otkrivajući da je samo sedam od 30 država članica ispunilo uslov potrošnje od 2% prošle godine – jedna manje nego 2021. godine, pre izbijanja sukoba u Ukrajini. NATO je očekivao da će taj broj dostići devet 2022.
SAD, UK, Poljska, Grčka, Estonija, Grčka, Letonija i Litvanija ostvarile su cilj od 2%. Francuska i Hrvatska su zaostale, dok su Nemačka, Turska i Kanada dodatno zaostajale, navodi se u dokumentu.
„Zapravo smo očekivali da će taj broj biti nešto veći, ali pošto je BDP porastao više od očekivanog za nekoliko saveznika, dva su pala ispod 2%“, rekao je Stoltenberg medijima u sedištu NATO-a u Briselu u utorak.
Ukupna potrošnja na odbranu država NATO-a porasla je za 2,2 odsto u 2022. u poređenju sa prethodnom godinom i „procenjuje se da će premašiti“ trilion dolara, navodi se u izveštaju.
Međutim, lider bloka je insistirao da „sadašnji tempo, kada je reč o povećanju potrošnje za odbranu, nije dovoljno visok“.
„Moja poruka saveznicima je da pozdravljamo ono što su uradili, ali oni moraju da ubrzaju, moraju da isporuče više u opasnijem svetu“, rekao je on, govoreći o sukobu između Rusije i Ukrajine, u kojem NATO podržava Kijev. kroz isporuke oružja, razmenu obaveštajnih podataka i obuku za ukrajinske trupe.
Moskva je dugo osuđivala podršku NATO-a Ukrajini, tvrdeći da ona služi samo za eskalaciju i produženje borbi, dok ne uspeva da promeni krajnji ishod ruske vojne operacije. Prema Rusiji, ova pomoć je već učinila zapadne nacije de facto stranama u sukobu.
Očekuje se da će lideri NATO-a doneti odluku o novom cilju potrošnje za članice na samitu u litvanskoj prestonici Vilnjusu u julu, a Stoltenberg je rekao da će se „zalagati za ambicioznije obećanje od onog koje smo dali 2014. sposobnosti bloka „sada su još očiglednije“.
