Dinosaurus koji jede biljke i koji je nekada paso zelenilo današnje severozapadne Kine mogao bi da nosi titulu najdužeg vrata ikada poznatog, prema novoj analizi njegovih fosilizovanih kostiju.
Mamenchisaurus sinocanadorum je iskopan iz fosilnih ležišta u severozapadnoj Kini 1987. i imenovan je 1993. godine.
Ponovo pregledajući fosil i upoređujući njegovu veličinu i strukturu sa drugim sauropodima dugog vrata, tim istraživača procenjuje da se vrat M. sinocanadorum protezao na udaljenosti od 15,1 metara – „izuzetan podvig“ bizarnih razmera koji je omogućio njihov vazdušni ispunjeni pršljenovi u obliku saća.
„U vreme svog otkrića, M. sinocanadorum je bio slavljen kao najveći sauropod iz Azije, i zadržao je odliku da ima jedan od najdužih vrata poznatih za bilo koju vrstu sauropoda“, pišu paleontolog sa Univerziteta Stoni Bruk Endru Mur i kolege u svom objavljen rad.
Hranjenje je najočiglednija svrha vrata takve proporcije, pružajući dodatni doseg kako bi se smanjila potreba za vučenjem ogromnog tela okolo ili možda grickanjem teško dostupnog materijala. Ipak, pristup ishrani nije jedina primarna potreba koja pokreće evoluciju. Poput žirafa iz jure, dugi vratovi su mogli imati koristi na više načina.
„To je takođe moglo biti povezano sa seksualnim prikazivanjem ili korišćeno za nadmetanje između mužjaka koji se bore oko partnera i teritorije, slično kao što se žirafe ponašaju danas“, kaže autor studije i paleobiolog Pol Baret iz Nacionalnog istorijskog muzeja Ujedinjenog Kraljevstva.
„Ali ne možemo sa sigurnošću reći. U ovom trenutku, to je čista spekulacija o tome zašto su razvili vratove ove dužine.“
Do sada je pronađen samo jedan fosil M. sinocanadorum: nepotpun skelet koji se sastoji od tri vratna pršljena, rebra i nekoliko kostiju lobanje. To je to.
Da bi utvrdili koliko mu se vrat rastezao, istraživači su uporedili kosti M. sinocanadorum sa potpunijim fosilima drugih sauropoda sa netaknutim vratovima, sletevši na ogromnih 15 metara dužine za M. sinocanadorum.
Ali kako su sauropodi, a posebno M. sinocanadorum, uspeli da izbalansiraju svoje izuzetno dugačke vratove, nastavlja da zbunjuje naučnike. Slično dugačak rep mogao bi sprečiti sauropode da se prevrnu, ali kako je zver poput M. sinocanadorum mogla da podigne glavu a da se ne sruši pod težinom svog vrata? Šta je sa njegovim krugom okretanja, da li bi mu nešto trebalo prići s leđa?
„Zaista nemamo pojma kako bi ta životinja radila mehanički“, kaže Baret. „Bilo bi potrebno mnogo mišića da bi se podigao vrat te veličine, a onda se postavlja pitanje kako vazduh spušta do pluća i vraća se nazad.
Bar u ovoj poslednjoj tački, Baret i njegove kolege nisu potpuno u mraku. Koristeći CT skeniranje, istraživači su uspeli da zavire u fosilizovane vratne kosti kako bi pomogli u teoretizaciji načina na koji je M. sinocanadorum uspeo da usiše dovoljno vazduha.
Kao i svi sauropodi dinosaurusi i njihovi živi srodnici, ptice, M. sinocanadorum je imao brojne vazdušne kese nalik balonima sve do dušnika, do pluća i grudi. Ove vazdušne kese su čak formirale šupljine unutar njihovih kostiju, stvarajući rešetku vazdušnih džepova većih od samih pluća.
Na osnovu snimaka, istraživači procenjuju da ove vazdušne kese čine 69 do 77 procenata vratnih kostiju M. sinocanadorum.
„Tako lagana konstrukcija bila bi kritična za olakšanje ogromnih vratova najvećih sauropoda“, objašnjava Mur u The Guardianu.
Međutim, bez dodatnih koštanih pojačanja, njihovi lagani skeleti bi bili neuspešni i skloniji povredama – ne tako sjajni za udarce glavom svojim rivalima. Ispostavilo se da je M. sinocanadorum imao i vratna rebra, produžetke pršljenova koji su mu ukočili i stabilizovali vrat.
Bez obzira na sve to da je M. sinocanadorum do sada otkriven najduži dinosaurus, velika je verovatnoća da je živeo zajedno sa drugim većim, dužim sauropodima koje još uvek nismo sreli.
„Svi sauropodi su bili veliki, ali zapanjujuće dugi vratovi nisu evoluirali samo jednom“, kaže Mur. „Sa vratom dugim 15 metara, izgleda da bi Mamenchisaurus sinocanadorum mogao biti rekorder – barem dok se nešto duže ne otkrije.“
