Istraživači sa Univerziteta u Tel Avivu i Izraelskog instituta za okeanografska i limnološka istraživanja (IOLR) uspeli su da značajno povećaju sposobnost morskih algi da proizvode zdrave prirodne materijale. Sadašnja studija se fokusirala na povećanje proizvodnje bioaktivnih jedinjenja koja ljudima nude medicinske koristi, kao što su antioksidansi, čija je koncentracija u morskoj travi udvostručena; koncentracije prirodnih krema za sunčanje utrostručene; i jedinstvenih zaštitnih pigmenata velike medicinske vrednosti koji su stimulisani značajno desetostruko.
Prema istraživačima, ovi nalazi mogu poslužiti farmaceutskoj, kozmetičkoj, prehrambenoj industriji i industriji dodataka ishrani. Studija je sprovedena inovativnim i održivim pristupom integrisane akvakulture, koja kombinuje morske alge sa uzgojem ribe. Ovaj metod koristi morskim algama dok istovremeno pomaže u prečišćavanju morske vode i minimiziranju negativnih uticaja na životnu sredinu.
Novi razvoj vodio je dr. student Doron Ashkenazi sa Univerziteta u Tel Avivu i Izraelskog okeanografskog i limnološkog istraživačkog instituta, pod vođstvom profesora Avigdora Abelsona sa Škole za zoologiju Univerziteta u Tel Avivu i profesora Alvara Izraela sa IOLR u Haifi, u saradnji sa drugim vodećim istraživačima iz Izraela i širom sveta, uključujući Gaja Paza iz IOLR-a; stručnjak za organsku hemiju dr Šošana Ben-Valid; dr Eitan Salomon iz Nacionalnog centra za marikulturu u Eilatu; i prof. Felik Lopez Figueroa, Julia Vega, Nathalie Korbee i Marta Garcia-Sanchez sa Univerziteta Malaga u Španiji. Članak je objavljen u naučnom časopisu Marine Drugs, zahvaljujući revolucionarnim nalazima studije u oblasti zdravlja i medicinskih jedinjenja dobijenih iz mora.
Doron Aškenazi objašnjava: „Morske alge, poznate i kao makroalge, su morske biljke koje čine osnovu obalnog morskog ekosistema. Morske alge apsorbuju ugljen-dioksid i oslobađaju kiseonik u životnu sredinu. One prečišćavaju vodu, obezbeđuju hranu, stanište i sklonište za brojne vrste riba i beskičmenjaka.Malo njih to je svesno, ali pored svega toga, morske alge proizvode širok spektar različitih bioaktivnih jedinjenja koja su korisna za ljude.
„Morske alge koje žive u zoni plime i oseke suočavaju se sa uslovima ekstremnog stresa, koji uključuju promene u salinitetu, temperaturi, uslovima isušivanja, promene u dostupnosti hranljivih materija i veliku izloženost sunčevom zračenju, posebno u ultraljubičastom (UV) opsegu. Stoga, u Da bi preživele, morske alge su razvile jedinstven skup hemijskih odbrambenih mehanizama — prirodne hemikalije koje im pomažu da se nose sa ovim surovim okruženjem.Moglo bi se reći da su morske alge veoma efikasna prirodna fabrika za proizvodnju vrednih supstanci, koje mogu ponuditi značajne prednosti ljudi“.
U prethodnoj studiji, ista grupa istraživača razvila je inovativnu tehnologiju koja omogućava rast morskih algi obogaćenih proteinima i mineralima kao što su cink, gvožđe, jod, magnezijum i kalcijum. U trenutnoj studiji, nastojali su da ispitaju da li je i kako moguće povećati i maksimizirati proizvodnju bioaktivnih jedinjenja i sekundarnih metabolita u morskim algama, koji nude značajne zdravstvene prednosti. Ove supstance uključuju antioksidante, zaštitne pigmente i prirodne filtere UV zračenja.
U tom cilju, uspostavili su originalan i praktičan pristup uzgoju, u kojem su tri lokalne morske alge: Ulva, Gracilaria i Hipnea, prvobitno uzgajane uz riblje efluence, a zatim izložene različitim abiotičkim uslovima (stresorima), odnosno visokom zračenju, gladovanju hranljivih materija, i visok salinitet. Istraživači su istraživali kako su ove promene uticale na koncentraciju specifičnih vrednih biomaterijala u morskim algama, sa ciljem da se poveća njihova proizvodnja.
Rezultati su pokazali impresivno povećanje njihovih koncentracija: nivoi antioksidansa su udvostručeni, prirodni molekuli za zaštitu od sunca u morskoj travi su utrostručeni, a zaštitni pigmenti su povećani deset puta. „Razvili smo optimalne uslove za uzgoj i izmislili novi i čist način da povećamo nivoe zdravih prirodnih bioaktivnih jedinjenja u morskim algama na nivo bez presedana“, kaže Aškenazi. „U stvari smo proizveli „super morske alge“ po meri dizajniranu da ga koriste nove zdravstvene industrije za prehrambene i zdravstvene aplikacije.
Koristeći svoj pristup uzgoju, istraživači veruju da će u budućnosti biti moguće uzdignuti u morske alge dodatne prirodne materijale sa važnim medicinskim svojstvima, kao što su antikancerogeni, antidijabetički, antiinflamatorni, antivirusni i ant-biotički supstance.
Štaviše, trenutna metodologija ima potencijal da se primeni u globalnoj industriji akvakulture morskih algi i može pomoći u promociji Države Izrael kao vodeće sile u biotehnologiji morskih algi.
Istraživači takođe naglašavaju da je akvakultura morskih algi ekološki prihvatljiva, čuva ekološku ravnotežu, i pored toga, smanjuje rizike po životnu sredinu minimiziranjem prekomernih količina antropogenih hranljivih materija i drugih zagađivača, smanjenjem emisije gasova staklene bašte i smanjenjem ugljeničnog otiska. Na ovaj način, akvakultura morskih algi može pomoći u suočavanju sa globalnim ekološkim izazovima kao što su zagađenje, gubitak staništa i klimatska kriza.
Doron Aškenazi zaključuje: „U budućnosti će se čovečanstvo fokusirati na stvaranje ekoloških rešenja zasnovanih na nauci, kao što je ono koje nudimo u ovoj studiji: tehnologije koje promovišu reciklažu i zdravu upotrebu prirodnih resursa bez njihovog preteranog iskorišćavanja. Studija pokazuje, na praktičan način, kako možemo uživati u uslugama prirode, a da joj ne oštetimo. Baš kao što ‘morske alge’ sugerišu, možemo naučiti od prirode kako da je očuvamo, i tako živimo i napredujemo uz nju.“
