Portret Brendana Frejzera o gojaznom čoveku u filmu „Kit” pokrenuo je onlajn debatu o tome da li je film „debelofobičan” ili važan narativ koji se bavi pitanjem poremećaja u ishrani. Bez obzira na to da li se film na pravi način bavi temom gojaznosti, bacio je na nju reflektore. Poremećaji u ishrani utiču na 1,25 miliona ljudi u Velikoj Britaniji, a nakon Nedelje svesti o poremećajima u ishrani ranije ovog meseca, dr Adelina Gšvantner, viši predavač ekonomije u Kentu, objašnjava zašto nam je potreban novi pristup rešavanju našeg problema gojaznosti.
Ona kaže: „Gojaznost sa pratećim uticajem na zdravlje, postala je centralni problem u mnogim zapadnim ekonomijama. Nivo gojaznosti u Velikoj Britaniji se više nego utrostručio u poslednjih 30 godina, a Velika Britanija je dostigla najviši nivo gojaznosti u zapadnoj Evropi , ispred zemalja poput Irske, Španije, Portugala i Nemačke, koji su označeni kao „debeli čovek Evrope“. Ovo nije samo pitanje života i smrti, već i problem koji ima ogroman ekonomski uticaj, budući da se trošak lošeg zdravlja u vezi sa ishranom za zdravstveni sistem u Velikoj Britaniji procenjuje na 5,8 milijardi funti, dok je takođe je procenio da ako stanovništvo ispunjava nacionalne smernice za ishranu, zdravstvene koristi koje bi se akumulirale bi bile jednake vrednosti od 19,9 milijardi funti godišnje u godinama života prilagođenim kvalitetu.
„Osim ekonomskih i fizičkih zdravstvenih problema povezanih sa gojaznošću, mnogi ne shvataju da gojaznost i loš način života mogu biti i rezultat i proizvesti loše mentalno zdravlje – što dovodi do toga da pojedinci žive ne samo manje zdravo, već i manje srećan život.“
„Kampanje za javno zdravlje i saveti o zdravoj ishrani imaju za cilj rešavanje ovih problema, ali, sa povećanjem nivoa gojaznosti, oni se pokazuju neefikasnim.“
„U Ujedinjenom Kraljevstvu svi se ohrabruju da jedu svojih „5 dnevno“ i da vežbaju najmanje 150 minuta nedeljno, bez obzira na njihov pol, prihod ili druge karakteristike kao što je telesna težina – i nije iznenađujuće da su ove preporuke imale samo mali uticaj.“
„Zapravo, rezultati nedavne studije koju sam sproveo, sa kolegama sa Univerziteta u Kentu i Redingu, a koja ispituje vezu između osobina ličnosti i vežbanja, pokazuju da opšte preporuke za više vežbanja mogu ponovo doneti male rezultate. Od analize uticaj osobine ličnosti neuroticizma na sportsku aktivnost, preporuka za više vežbanja bi mogla biti posebno teška za neurotične osobe da se pridržavaju.Rezultati studije sugerišu da neuroticizam vodi pojedince da se bave manje sportskih aktivnosti uprkos tome što je vežbanje jedna od glavni načini za poboljšanje.“
Uzimajući u obzir ovakve rezultate, uklanjanje opšteg pristupa ‘više vežbanja, bolja ishrana’ u borbi protiv gojaznosti i zamena prilagođenim prilagođavanjem životnog stila, zasnovanog na ličnim karakteristikama pojedinaca kao što su pol, tip ličnosti i telesna težina, moglo bi značajno da poboljša rezultate. i potencijalno smanjiti rastuće nivoe gojaznosti u Ujedinjenom Kraljevstvu i širom sveta. Sa nivoom koji nastavlja da raste, jasno je da generalizovane preporuke o ishrani čine malo da promene naš problem gojaznosti.“
