Razorni klimatski uticaji pogađaju brže nego što se očekivalo dok se svet koleba na dostizanju granice zagrevanja od 1,5 stepena Celzijusa za nešto više od jedne decenije, saopštile su u ponedeljak UN.
Temperature zabeležene poslednjih godina izazvale su destruktivne oluje i poplave, toplotne talase koji su uvenuli i smrtonosne suše.
Ali generacije koje dolaze gledaće na najtoplije godine 2020-ih kao na relativno hladne, čak i ako emisije fosilnih goriva koje zagrevaju planetu brzo padnu, navodi se u ključnom izveštaju Savetodavne komisije UN za klimu.
„Sažetak za kreatore politike“ na 36 stranica — sinteza šest glavnih izveštaja Međuvladinog panela za klimatske promene (IPCC) od 2018. — brutalni je podsetnik da čovečanstvo ima alate da spreči klimatsku katastrofu, ali ih još uvek ne stavlja koristiti.
Svet je trenutno postavljen da dostigne 1,5C iznad predindustrijskog nivoa — što se smatra sigurnijom granicom zagrevanja — početkom 2030-ih, što će povećati ozbiljnost uticaja u bliskoj budućnosti.
Ali još nije kasno da se stvari preokrenu, rekao je šef IPCC-a za AFP, opisujući izveštaj kao „poruku nade“.
„Imamo znanje, tehnologiju, alate, finansijska sredstva — sve što je potrebno za prevazilaženje klimatskih problema za koje znamo toliko dugo“, rekao je Hoesung Li u video intervjuu.
„Ono što nedostaje u ovom trenutku je snažna politička volja da se ovo pitanje reši jednom zauvek.
U odgovoru na izveštaj, generalni sekretar UN Antonio Gutereš rekao je da bogate zemlje koje teže neutralnosti ugljenika 2050. ili kasnije treba da ubrzaju svoj cilj do 2040. godine kako bi „deaktivirale klimatsku tempiranu bombu“.
„Čovečanstvo je na tankom ledu — i taj led se brzo topi“, rekao je šef Ujedinjenih nacija u video poruci dok je grupa eksperata IPCC-a objavila svoj najnoviji izveštaj, koji je uporedio sa „vodičem za preživljavanje čovečanstva“.
IPCC je jasno stavio do znanja da koristi za društvo i svetsku ekonomiju ograničavanja globalnog zagrevanja ispod dva stepena Celzijusa nadmašuju ekonomske troškove.
Ovo je tačno čak i bez uzimanja u obzir svih prednosti izbegavanja klimatskih šteta, koje se kreću od uticaja zagađenja vazduha na zdravlje do smanjenog prinosa useva.
Nedeljni pregovori u Interlakenu u Švajcarskoj — koji su trajali dva puna dana u prekovremeni rad — bili su zaglibljeni u svađama oko jezika o fosilnim gorivima, daleko glavni pokretač zagrevanja.
Izveštaj dolazi u trenutku kada se svet trudio da ojača energetsku bezbednost nakon ruske invazije na Ukrajinu, a zemlje u Evropi i Aziji su se okrenule uglju koji zagađuje veliku količinu.
Emisije gasova staklene bašte iz postojeće infrastrukture fosilnih goriva biće dovoljne da se svet podigne iznad 1,5 stepeni Celzijusa, bez upotrebe nove tehnologije za hvatanje i skladištenje zagađenja ugljenikom, saopštio je IPCC.
Nivo smanjenja emisije gasova staklene bašte u ovoj deceniji „u velikoj meri će odrediti“ da li čovečanstvo može da ograniči globalno zagrevanje na dva stepena Celzijusa od predindustrijskih vremena, ili na sigurnijih 1,5 stepeni Celzijusa, navodi se u izveštaju stručnjaka UN.
Ali procene budućeg zagađenja ugljen-dioksidom od postojeće infrastrukture nafte, gasa i uglja – ako se ne doda nova tehnologija koja bi obuhvatila emisije – „već premašuju preostali budžet ugljenika za ograničavanje zagrevanja na 1,5C“.
Među najoštrijim upozorenjima je pretnja smrtonosne vrućine.
Čak i ako zagrevanje bude ograničeno na 1,8C – optimističan scenario, prema nekim naučnicima – polovina čovečanstva bi do 2100. godine mogla biti izložena periodima po život opasnih klimatskih uslova koji proističu iz povezanih uticaja ekstremne toplote i vlage, prema istraživanju .
U zbirnom izveštaju, ovi nalazi se odražavaju na svetskoj mapi projektovanih smrtonosnih uticaja vlažne toplote širom tropskih krajeva, posebno u jugoistočnoj Aziji, delovima Brazila i zapadne Afrike.
Postoje slične strašne projekcije za zdravlje, globalni sistem ishrane i ekonomsku produktivnost.
