Naučni napredak zauvek otkriva znake sofisticiranih mentalnih sposobnosti kod životinja za koje se nekada smatralo da su jedinstveno ljudski – posebno da su životinje „osetljive“, sposobne da osećaju emocije i da doživljavaju zadovoljstvo i bol.
Međutim, novo istraživanje Kenta ukazuje da možda nismo spremni da poslušamo lekcije koje nam nauka drži o sofisticiranosti životinja.
U pet eksperimenata sa više od 2.000 učesnika, dr Stefan Lič i kolege sa Fakulteta za psihologiju istraživali su kako razmišljamo o sofisticiranosti životinja, posebno kako ljudi menjaju svoja uverenja kao odgovor na dokaze o mentalnim sposobnostima životinja.
U okviru studije, kada su dokazi sugerisali da životinje imaju napredne mentalne, društvene ili emocionalne sposobnosti, poput empatične sposobnosti da odražavaju druge i doživljavaju ono što osećaju, učesnici su bili previše skeptični prema tome i nisu dovoljno ažurirali svoja uverenja. Nasuprot tome, kada su dokazi sugerisali da životinjama nedostaju ove sposobnosti, učesnici su bili previše prijemčivi i umesto toga postali su previše sigurni da životinje ne mogu da misle ili osećaju. To je značilo da su učesnici dali životinjama premalo priznanje u poređenju sa onim što su dokazi zahtevali.
Sada objavljeno u Cognition, istraživanje otkriva važan psihološki kamen spoticanja koji utiče na to kako vidimo životinje, što može otežati da ih cenimo onakve kakve zaista jesu i da na odgovarajući način regulišemo naš tretman prema njima.
Dr Lič je rekao: „Od ključnog je značaja da na odgovarajući način priznamo sposobnost životinja za osećaj i patnju. S obzirom na to da više nema smislenog naučnog neslaganja o mnogim životinjama u ovom pogledu (npr. svinje), sada je pitanje razumevanja psihološke barijere koje stoje na putu da se životinje sagledaju onakve kakve one zaista jesu. Naš rad je prvi koji pokazuje da su ljudi zaista previše skeptični prema životinjskim umovima u poređenju sa onim što je opravdano dostupnim dokazima.“
Dr Kristof Dhont je dodao: „Navikli smo da životinje smatramo inferiornijim u odnosu na sebe. Iako naši odnosi sa životinjama mogu biti ljubazni i nežni, one su vrlo često eksploatativne – kao kada ih koristimo za hranu, medicinska i potrošačka istraživanja, rad, i zabava. Ovo može dovesti do toga da se životinje posmatraju kao u osnovi objekti. Naše istraživanje naglašava dvosmislen odnos koji ljudi imaju sa životinjama i poslužiće kao osnova za pomaganje ljudima da usklade svoja uverenja o životinjama sa svojim postupcima.“
