Nivo kofeina u krvi može uticati na količinu telesne masti koju nosite, faktor koji zauzvrat može da odredi rizik od razvoja dijabetesa tipa 2 i kardiovaskularnih bolesti.
To su nalazi nove studije koja je koristila genetske markere za uspostavljanje definitivnije veze između nivoa kofeina, BMI i rizika od dijabetesa tipa 2.
Istraživački tim sa Instituta Karolinska u Švedskoj, Univerziteta u Bristolu u Velikoj Britaniji i Imperijal koledža u Londonu u Velikoj Britaniji, kaže da bi se pića koja sadrže kofein bez kalorija mogla istražiti kao potencijalno sredstvo za smanjenje nivoa telesne masti.
„Genetski predviđene veće koncentracije kofeina u plazmi bile su povezane sa nižim BMI i masom cele telesne masti“, pišu istraživači u svom objavljenom radu.
„Dalje, genetski predviđene veće koncentracije kofeina u plazmi bile su povezane sa manjim rizikom od dijabetesa tipa 2. Procenjeno je da je približno polovina efekta kofeina na rizik od dijabetesa tipa 2 posredovana smanjenjem BMI.“
Studija je uključivala podatke od nešto manje od 10.000 ljudi prikupljenih iz postojećih genetskih baza podataka, fokusirajući se na varijacije u ili blizu specifičnih gena za koje se zna da su povezani sa brzinom kojom se kofein razgrađuje. Generalno, oni sa varijacijama koje utiču na gene – naime CIP1A2 i gen koji ga reguliše, nazvan AHR – imaju tendenciju da razgrađuju kofein sporije, omogućavajući mu da duže ostane u krvi. Ipak, oni takođe imaju tendenciju da piju manje kofeina uopšte.
Pristup pod nazivom Mendelova randomizacija je korišćen da bi se utvrdile verovatne uzročne veze između prisustva varijacija, bolesti poput dijabetesa, telesne mase i faktora životnog stila.
Iako je postojala značajna veza između nivoa kofeina, BMI i rizika od dijabetesa tipa 2, nije se pojavila veza između količine kofeina u krvi i kardiovaskularnih bolesti uključujući atrijalnu fibrilaciju, srčanu insuficijenciju i moždani udar.
Prethodne studije povezale su umereno i relativno povećanje potrošnje kofeina sa boljim zdravljem srca i nižim BMI, a novo istraživanje dodaje više detalja onome što već znamo o efektima koje kafa ima na telo.
Takođe je važno imati na umu da efekti kofeina na telo nisu svi pozitivni, što znači da se mora voditi računa o prednostima njegovog pijenja – ali ova najnovija studija je važan korak u proceni koliko je kofeina idealno .
„Mala, kratkoročna ispitivanja pokazala su da unos kofeina dovodi do smanjenja težine i masne mase, ali su dugoročni efekti unosa kofeina nepoznati“, pišu istraživači.
Tim smatra da bi povezanost koja je ovde prikazana mogla da se svodi na način na koji kofein povećava termogenezu (proizvodnju toplote) i oksidaciju masti (pretvaranje masti u energiju) u telu, koje oboje igraju važnu ulogu u ukupnom metabolizmu.
Međutim, biće potrebno više istraživanja da bi se potvrdio uzrok i posledica. Iako je ova studija uključivala veliki uzorak, Mendelova randomizacija nije nepogrešiva, a još uvek je moguće da su u igri i drugi faktori koji nisu uzeti u obzir u ovoj studiji.
„S obzirom na veliki unos kofeina širom sveta, čak i njegovi mali metabolički efekti mogu imati važne zdravstvene implikacije“, pišu istraživači.
