Humanoid bele boje „Garmi“ ne izgleda mnogo drugačije od tipičnog robota — stoji na platformi sa točkovima i opremljen je crnim ekranom na kome su pričvršćena dva plava kruga koji deluju kao oči.
Ali penzionisani nemački lekar Ginter Štajnbah (78) je rekao: „Za mene je ovaj robot san.“
Garmi ne samo da je u stanju da obavlja dijagnostiku na pacijentima, već može da im pruži negu i lečenje. Ili je barem takav plan.
Garmi je proizvod novog sektora pod nazivom gerijatronika, discipline koja koristi napredne tehnologije kao što su robotika, IT i 3D tehnologija za gerijatriju, gerontologiju i negu.
Desetak naučnika je izgradilo Garmi uz pomoć lekara kao što je Štajnbah sa Minhenskog instituta za robotiku i mašinsku inteligenciju.
Kao deo Tehničkog univerziteta u Minhenu, institut je osnovao svoju jedinicu specijalizovanu za gerijatroniku u Garmiš-Partenkirhenu, skijalištu koje je dom jednog od najvećih procenata starijih ljudi u Nemačkoj.
Najmnogoljudnija evropska zemlja i sama je jedno od društava na svetu koji najbrže stare.
S obzirom da broj ljudi kojima je potrebna nega brzo raste, a procenjuje se da će 670.000 mesta za negovatelje ostati nepopunjeno u Nemačkoj do 2050. godine, istraživači se utrkuju da osmisle robote koji bi mogli da preuzmu neke od zadataka koje danas obavljaju medicinske sestre, negovatelji i lekari.
„Imamo bankomate na kojima danas možemo da dobijemo gotovinu. Možemo zamisliti da jednog dana, na osnovu istog modela, ljudi mogu doći na lekarski pregled u neku vrstu tehnološkog centra“, rekao je Abdeldžalil Naceri, 43, vodeći naučnik laboratorija.
Doktori bi tada mogli da procene rezultate robotske dijagnostike sa distance, nešto što bi moglo biti posebno vredno za ljude koji žive u udaljenim zajednicama.
Alternativno, mašina bi mogla da ponudi personalizovaniju uslugu kod kuće ili u staračkom domu – serviranjem obroka, otvaranjem flaše vode, pozivanjem u pomoć u slučaju pada ili organizovanjem video poziva sa porodicom i prijateljima.
U laboratoriji Garmiš, Štajnbah je seo za sto opremljen sa tri ekrana i džojstikom dok se spremao da testira napredak robota.
Na drugom kraju sobe, istraživač određen kao probni model zauzeo je svoje mesto ispred Garmija, koji predstavlja stetoskop na njegovim grudima – akciju koju je Štajnbah režirao izdaleka preko džojstika.
Medicinski podaci se odmah pojavljuju na ekranu lekara.
„Zamislite da sam to imao u svojoj staroj praksi“, rekao je Štajnbah dok je pomerao džojstik.
Pored penzionisanog doktora, drugi lekari takođe redovno posećuju laboratoriju kako bi ponudili svoje ideje i povratne informacije o robotu.
„To je kao dete od tri godine. Moramo ga naučiti svemu“, rekao je Naceri.
Svako može nagađati kada bi Garmi mogao biti spreman u komercijalnim razmerama.
Ali, Naceri je uveren da „moramo stići, statistika je jasna da je hitno“.
„Od 2030. moramo biti u stanju da integrišemo ovu vrstu tehnologije u naše društvo.
A ako jednog dana zaista bude raspoređen, stanovnici doma za penzionere Sankt Vincenz u Garmišu, partnera projekta, verovatno će videti Garmija kako fijuče hodnicima.
Samo razmišljanje o tome nateralo je gospođu Rorer, 74-godišnju stanovnicu doma, da se osmehne.
„Postoje stvari koje robot može da uradi, na primer, da posluži piće ili donese obroke“, rekla je dok je Eva Pioskovik, direktorka doma, radila nokte.
Pioskovik, koja se svakodnevno bori sa nedostatkom osoblja, rekla je da ne očekuje da će robot zauzeti mesto zdravstvenih radnika.
„Ali to bi moglo omogućiti našem osoblju da provede malo više vremena sa stanovnicima“, rekla je ona.
Za Nacerijev tim, jedan od najvećih izazova nije tehnološki, medicinski ili finansijski.
Umesto toga, ostaje da se vidi da li će većina pacijenata prihvatiti robota.
„Moraju da veruju robotu“, rekao je. „Moraju biti u mogućnosti da ga koriste kao što mi danas koristimo pametni telefon.“
