Sa svojim blistavim suncem, belim peskom i tirkiznom vodom, plaža Lido Ki bila bi savršena razglednica plaža Floride da nije bilo desetina mrtvih riba koje leže na obali, ubijenih otrovnim cvetom algi poznatim kao crvena plima.
Cvetanje obično pogađa obalu Meksičkog zaliva Floride tokom leta, ali ove godine je došlo tokom proleća, u vreme kada hiljade američkih porodica hrle u Sanšajn Stejt tokom školskog raspusta, a epidemija najavljuje loše za njen turistički sektor.
Na terasi Lido Beach Resorta, Jeff Napier, 62-godišnji zaposleni, žali se zbog uticaja crvene plime na poslovanje.
„Imali smo mnogo otkazivanja. Ljudi se razbole“, rekao je Napier za AFP. „Zašto biste želeli da potrošite toliki novac i ostanete ovde?“
Velike količine štetnih algi, poznatih kao Karenia brevis, mogu ubiti morski život i izazvati respiratorne komplikacije kod nekih ljudi. Takođe ima sumporni, raspadajući miris.
Dik Bauzer je to iskusio iz prve ruke pre nekoliko dana. Osamdesetogodišnji turista šeta obalom sa štapom u svakoj ruci, srećan što su okeanske struje odvratile plimu od Sarasote, barem za sada.
„Smrdilo je užasno. Nisam mogao da podnesem da budem blizu plaže“, rekao je Bouzer. „Mučilo me je u vidu kašljanja, neprekidnog kašljanja. Svaki dan me boli grlo, imao sam problema sa očima ili sinusima.
U Napierovom slučaju, toksične alge su mu dale pet dana migrene, nešto što ne želi ponovo da doživi.
„Moraju samo da poprave tu crvenu plimu. Moraju da je poprave“, kaže on. „Ali ne znam šta će da urade povodom toga.
Pedeset kilometara (30 milja) od plaže Lido Ki, naučnici iz Morske laboratorije Mote od 2020. rade na smanjenju uticaja crvene plime, fenomena o kojem su prvi put prijavili španski istraživači u 15. i 16. veku, na osnovu izveštaja domorodaca populacije na tom području.
Cilj istraživanja je da se „ubiju alge, denaturiše toksin i da se ne izvrši značajan uticaj na neciljne vrste“, objašnjava dr Majkl Krosbi, predsednik i izvršni direktor laboratorije.
Da bi to postigli, istraživači uzgajaju primerke Karenia brevis u ogromnim rezervoarima morske vode koji imitiraju ekosistem Meksičkog zaliva i testiraju različite supstance protiv njega.
Do sada su identifikovali desetak metoda koje rade, a u naredne dve godine planiraju da ih testiraju u okeanu, kaže Krosbi.
Ali Crosbi upozorava da je nemoguće potpuno iskoreniti crvenu plimu, jer za razliku od drugih štetnih algi koje su često rezultat ljudske aktivnosti na kopnu, kao što je oticanje iz poljoprivrede, Karenia brevis se javlja prirodno.
„Nikada se nećemo u potpunosti rešiti crvene plime“, kaže on.
Crvena plima na Floridi počinje oko 65 kilometara od zapadne obale države i može se približiti obali prateći okeanske struje.
Sadašnju epidemiju izazvao je uragan Ian, koji je pogodio Floridu u septembru, gurnuvši postojeću crvenu plimu na površinu, objašnjava Krosbi.
Jednom na obali, mikroalge se razmnožavaju kada dođu u kontakt sa vodom bogatom hranljivim materijama, prirodno ili kroz poljoprivrednu aktivnost.
„Ispitiramo stepen do kojeg je moguće da ljudi, posebno unos hranljivih materija sa kopna, mogu pogoršati crvenu plimu u smislu njenog intenziteta ili njenog trajanja.“
„Ali čak i da odvedete sve ljude iz države Florida, i dalje biste imali crvene plime“, dodaje on.
Suočavajući se sa odmaralištem Lido Beach, Napier izgleda rezigniran da živi sa toksičnim cvetom.
„Morate biti svesni da na Floridi vlada crvena plima. Ovde je stotinama godina.“
