„Zauvek hemikalije“ su toksične, svuda su i ne razlažu se. Problem se, međutim, može rešiti, smatraju zdravstveni stručnjaci i naučnici, ako vlada zabrani supstance u proizvodima za domaćinstvo.
Američka agencija za zaštitu životne sredine predložila je u utorak stroga ograničenja za šest per- i polifluoroalkil supstanci (PFAS) u vodi za piće.
Ovo je prvi put da je vlada krenula da reguliše PFAS, klasu hiljada hemikalija koje se koriste u svemu, od zubnog konca i toaletnog papira, do uobičajenih tretmana nameštaja i pakovanja hrane.
PFAS, poznatim kao „zauvek hemikalije“, treba mnogo godina da napuste ljudsko telo, što je veliki problem jer su povezani sa višestrukim vrstama raka, bolestima štitne žlezde, oštećenjem jetre, smanjenom plodnošću, astmom, alergijama i smanjenim odgovorom na vakcinu kod dece. .
Hemikalije su plodne u svakodnevnom ljudskom okruženju – u našoj vodi, hrani, vazduhu, pa čak i prašini u našim domovima.
Predlog EPA da se ograniči PFAS u vodi za piće ide u pravom smeru, ali se bavi samo jednim izvorom svakodnevne izloženosti.
„Mislim da je to odličan prvi korak napred“, rekla je za Insajder Elsi Sanderlend, profesorka hemije životne sredine koja vodi istraživanje zagađivača životne sredine na Harvardu.
Ali pred nama je još dug put.
S obzirom na ogromnu veličinu problema, predlog EPA za vodu za piće „ne ide dovoljno daleko“, rekla je za Insajder Karmen Meserlijan, profesorka reproduktivne epidemiologije životne sredine na Harvardskoj školi javnog zdravlja TH Chan.
„Vlada treba da drži ove kompanije striktno odgovornim na najvišem mogućem nivou i kaže: ‘Nema više PFAS-a, mi ih zabranjujemo’“, rekao je Messerlian, koji proučava uticaje PFAS-a na reproduktivno zdravlje.
PFAS su otkriveni na Antarktiku, arktičkom morskom ledu, na Mont Everestu, širom okeana, i u kišnici i zemljištu širom planete.
Dok je PFAS povezan sa nizom bolesti i stanja, hemikalije možda neće uzrokovati da svi razviju zdravstvene probleme, ali povećavaju rizik da će neki ljudi razviti.
„Verovatno ima mnogo više uticaja. Jednostavno nismo bili u mogućnosti da uradimo nauku da bismo to mogli da pokažemo“, rekao je Meserlijan.
Prošle godine EPA je procenila objavljenu nauku, kako bi uspostavila osnovu za buduće propise: Koji nivo određenih PFAS u vodi za piće ne bi imao uticaja na zdravlje, čak ni za posebno ugrožene ljude?
Za PFOA, agencija je utvrdila da je bezbedna količina u vodi za piće 0,004 delova po trilionu (ppt), a za PFOS 0,02 ppt.
Oni su ispod nivoa koje moderne laboratorije mogu pouzdano otkriti. Dakle, u suštini, u očima EPA, bezbedan nivo te dve PFAS hemikalije je nula.
Propisi predloženi u utorak su dva reda veličine veći od onih idealnih svetskih smernica, sa 4 ppt za PFOA i PFOS. Ovo je barem nivo na kojem laboratorije mogu pouzdano otkriti supstance, prema EPA.
Sistemi za filtriranje mogu da uklone te hemikalije iz vode za piće kako bi ispunili ova nova pravila, ali to ne sprečava sve PFAS da uđu u vaše telo kroz hranu, nameštaj i odeću.
„Ne možete samo da regulišete vodu za piće, a da se ne obratite drugoj strani“, rekao je Sanderlend, misleći na bezbroj američkih kompanija koje prodaju proizvode pune PFAS-a.
Vredi napomenuti da su PFOA i PFOS povučeni iz proizvodnje u SAD od 2000-ih. Ali hiljade drugih PFAS se još uvek proizvode. To znači da svaki dan sve više njih ulazi u životnu sredinu – i vodu za piće.
Sledeći veliki korak za američku vladu trebalo bi da bude izbacivanje PFAS-a iz predmeta za domaćinstvo kojima nije potreban – posebno materijala koji dodiruju hranu, rekli su stručnjaci za Insajder.
„Očigledno, želite da zaustavite slavinu, zatvorite slavinu“, rekao je za Insajder Ijan Kazins, hemičar za životnu sredinu koji proučava PFAS na Univerzitetu u Stokholmu.
Evropska unija je već predložila zabranu 10.000 PFAS. Kazins je rekao da bi to imalo smisla učiniti i u SAD, iako bi se neke „neophodne upotrebe“ PFAS-a mogle nastaviti, kao što su električne instalacije ili medicinske uređaje.
Najverovatnije, neki PFAS nisu toksični, ali pristup iz predostrožnosti bi ih sve tretirao kao opasne dok se ne dokaže da su bezbedni.
„U budućnosti bismo možda želeli da počnemo da razmišljamo o tome da ih regulišemo kao klasu“, rekao je Sanderlend.
Čak i ako vlada potpuno ukine i očisti PFAS, ovo će se ponoviti sa drugim hemikalijama ako ne rešimo veći problem, rekao je Sanderlend.
Koren problema je u tome što američka regulativa ne zahteva da nove hemikalije budu temeljno proverene u pogledu bezbednosti ili opasnosti po ljudsko zdravlje.
Proizvođači hemikalija su „nevini dok se ne dokaže krivica“, rekao je Sanderlend, a teret dokazivanja pada na zajednice koje tuže te kompanije zbog zdravstvenih problema za koje sumnjaju da su uzrokovane novim hemikalijama.
Dok se taj sistem ne promeni, proizvođači mogu samo da izmišljaju nova jedinjenja sa nepoznatim efektima na ljudsko telo.
U najmanju ruku, rekao je Meserlijan, od kompanija bi trebalo zahtevati da otkriju šta je u njihovim proizvodima kako bi potrošači mogli da donose obrazovane odluke.
„Mogu li da sprečim sebe da koristim sve pod suncem što ima PFAS? Bilo bi veoma, veoma teško. Čak i za nekoga ko je stručnjak u ovoj oblasti poput mene“, rekla je ona.
„Ono što nam je potrebno su, pre svega, pristupi odozgo prema dole koji zapravo drže ove kompanije striktno odgovornim za ono što stavljaju u naša tela.“
