Portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je danas da Rusija ne priznaje Međunarodni krivični sud i da njegove odluke smatra pravno ništavim, nakon što je ta institucija izdala nalog za hapšenje ruskog predsednika Vladimira Putina.
Peskov je rekao da Rusija tu današnju odluku suda sa sedištem u Hagu smatra „nečuvenom i neprihvatljivom“.
Portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova povodom odluke Međunarodnog krivičnog suda, ponovila je stav Moskve da ne priznaje tu instituciju.
„Odluke Međunarodnog krivičnog suda nemaju nikakvog značaja za našu zemlju, ni sa pravne tačke gledišta“, kazala je Zaharova.
Međunarodni krivični sud u Hagu saopštio je danas da je izdao nalog za hapšenje Putina, po optužbi za ratne zločine zbog njegove moguće umešanosti u otmice dece iz Ukrajine.
Sud je naveo da se Putin sumnjiči za „ratni zločin protivpravne deportacije stanovništva (dece) i protivpravnog preseljenja stanovništva (dece) iz okupiranih područja Ukrajine u Rusiju“.
U saopštenju sud je naveo da „postoje osnovani razlozi za uverenje da gospodin Putin snosi individualnu krivičnu odgovornost“ za otmice dece „zato što je počinio ta dela direktno, zajedno sa drugima i/ili preko drugih, i zbog toga što nije adekvatno obavio kontrolu nad podređenim civilima i vojnicima koji su počinili ta dela“.
Zbog sličnih optužbi, sud sa sedištem u Hagu je danas izdao i nalog za hapšenje komesarke u Kancelariji predsednika Rusije za prava dece Marije Aleksejevne Lvove-Belove.
Predsednik Međunarodnog krivičnog suda Pjotr Hofmanski izjavio je da su naloge za hapšenje Putina i Lvove-Belove izdale sudije te institucije, ali da je na međunarodnoj zajednici da ih sprovede. Sud nema sopstvenu policiju koja bi mogla da deluje na osnovu izdatih naloga.
Suđenje nekom državljaninu Rusije pred Međunarodnim krivičnim sudom još je daleko od realnosti, pošto Moskva ne priznaje nadležnost tog suda i ne izručuje svoje državljane.
Ni Ukrajina nije član Međunarodnog krivičnog suda, ali ga je ovlastila da se bavi zločinima na njenoj teritoriji. Tužilac Karim Kan posetio je Ukrajinu četiri puta od otvaranja istrage pre godinu dana.
Prema juče objavljenom izveštaju o istrazi, koja se vodi uz podršku Ujedinjenih nacija, ruski napadi na civile u Ukrajini, uključujući sistematsko mučenje i ubijanje u okupiranim područjima, ratni su zločini, a moguće i zločini protiv čovečnosti.
