Mala deca koju podučavaju nastavnici iste nacionalnosti kao i oni, razvijaju bolje veštine učenja i rešavanja problema do sedme godine, pokazuju nova istraživanja.
Efekat je bio najizraženiji kod crne i latinoameričke dece, pokazali su nalazi — posmatrajući više od 18.000 učenika širom SAD.
Objavljeno u Ranom obrazovanju i razvoju, studija je otkrila da ako se etnička pripadnost dece deli sa etničkom pripadnošću njihovih nastavnika, veća je verovatnoća da će deca razviti bolje radno pamćenje. Ovo je sposobnost držanja i obrade informacija u svom umu—veština koja je neophodna za učenje i rešavanje problema.
„Diverzifikacija radne snage prosvetnih radnika predstavlja ključni korak ka promovisanju veće jednakosti u školama širom Sjedinjenih Država“, kaže glavni autor profesor Majkl Gotfrid sa Visoke škole za obrazovanje Univerziteta u Pensilvaniji.
„Naši rezultati doprinose suštinskim dokazima da je etno-rasna zastupljenost među američkim prosvetnim radnicima važna jer naglašavaju ključni način na koji se razvojne veštine učenika razvijaju u školama. Ovo je kritičan korak napred jer radna memorija učenika, ključna komponenta izvršne vlasti funkcija, dosledno je povezana sa poboljšanjem učeničkih postignuća i najpokornija je u ranom detinjstvu.“
Već neko vreme je poznato da podučavanje od strane nastavnika iste etno-rasne pozadine može poboljšati akademska postignuća učenika, kao što su rezultati testa iz matematike i čitanja. Međutim, ova studija je jedna od prvih koja istražuje efekat etno-rasnog podudaranja nastavnik/učenik kod dece mlađe od devet godina i sagledava kako to utiče ne samo na akademska dostignuća, već i na razvoj.
Istraživanje je analiziralo podatke od 18.170 dece koja su bila deo Longitudinalne studije o ranom detinjstvu—razred u vrtićima koju je vodilo Ministarstvo obrazovanja SAD 2011. Ova studija prati reprezentativni uzorak dece iz američke populacije koja su bila u vrtiću (deca predškolskog uzrasta 3 do 6) 2011. godine. Studija je analizirala podatke o ovoj deci od vremena kada su bila u vrtiću do kraja prvog razreda (od 6 do 7 godina).
Konkretno, istraživanje je razmatralo efekat podudaranja rase/etničke pripadnosti azijskih, crnih, latinoameričkih i belih nastavnika i učenika na dve mere moždane moći poznate kao „izvršna funkcija“ koje pomažu deci da se uključe u ponašanje koje radi ka cilju. Jedna mera bila je radna memorija, sposobnost držanja i obrade informacija u našim umovima. Druga je bila takozvana kognitivna fleksibilnost, sposobnost da promenimo našu pažnju i perspektive.
Da bi izmerili kognitivnu fleksibilnost, istraživači su testirali sposobnost dece da prelaze između razmišljanja o različitim konceptima. To je urađeno kroz zadatak u kome su morali da sortiraju karte po obliku, boji i ivici. Istraživači su procenjivali radnu memoriju tražeći od dece da ponove diktiranu seriju brojeva, sa jednom dodatnom cifrom koja se dodaje seriji svaki put kada se dete tačno seti prethodne serije. Studija je takođe posmatrala efekat podudarne rase/etničke pripadnosti učenika i nastavnika na rezultate u čitanju i matematici kod dece. Sve grupe su upoređene sa kontrolnom grupom koju je podučavao nastavnik drugačijeg etno-rasnog porekla.
Nalazi sugerišu da kada učenici imaju etno-rasnu utakmicu sa svojim nastavnikom, njihovi rezultati u čitanju i matematici su bili viši. Veličina efekta bila je najveća kod crnih studenata i studenata latinoksa. Ruku pod ruku sa ovim, radna memorija se takođe poboljšala kod dece crnaca i latinoamerikanaca koji su bili upareni sa učiteljem iste rase/etničke pripadnosti. Međutim, izgleda da etno-rasno podudaranje nema efekta na kognitivnu fleksibilnost.
Ovi nalazi su bili istiniti bez obzira na razlike u standardima podučavanja, da li su decu godinu ili dve podučavali učitelji iste etničke pripadnosti i da li je dete pohađalo javnu ili privatnu školu ili ne.
Autori kažu da iako je veličina efekta relativno mala, kada se poveća na nivo populacije i tokom višegodišnjeg školovanja, efekti bi mogli napraviti veliku razliku.
Postoji rastuće interesovanje za veštine izvršne funkcije jer one mogu predvideti i snažan ljudski razvoj i akademski uspeh. Prethodna istraživanja su takođe pokazala da postoje velike razlike u izvršnoj funkciji na osnovu rase/etničke pripadnosti i nivoa bogatstva. Jedna studija je pokazala da crna i latinoamerička deca u proseku polaze u vrtić znatno iza svojih belih vršnjaka u smislu radne memorije i kognitivne fleksibilnosti.
Možda su nastavnici latinskog i crnog jezika bolje sposobni da podrže razvoj svojih učenika, sugerišu autori studije. Ako je to slučaj, onda bi promovisanje etno-rasnog podudaranja nastavnik/učenik moglo pomoći da se preokrenu nejednakosti koje se vide u izvršnoj funkciji kod mlađe dece.
„Istraživači su otkrili da je veća verovatnoća da će nastavnici boje da pruže kulturološki relevantnu pedagogiju, a kada to urade, oni su u stanju da se bolje povežu sa učenicima čija se kultura i iskustva često ne odražavaju u standardnim školskim programima i pristupima“, dodaje dr Gotfrid. .
Drugi faktori koji su u igri mogli bi biti učenici koji reaguju na to da imaju uzora na čelu klase svoje rase/etničke pripadnosti ili čak nesvesnu pristrasnost nastavnika.
„Ono što nastavnik veruje o određenim grupama učenika može da promeni način na koji oni izvode instrukcije, komuniciraju sa roditeljima i, na primer, ocenjivanje. Ova perspektiva bi se mogla odigrati sa nastavnikom koji se ne podudara i ne prepoznaje tačno veštinu ili nivo razvoja učenika boje i na taj način ne pruža odgovarajuće nivoe instrukcija sa skelom, što je povezano sa poboljšanjima izvršnih funkcija pored akademskog postignuća“, kaže dr Gotfrid.
Buduća istraživanja bi trebalo da pokušaju da ukažu na razloge zbog kojih etno-rasno podudaranje učenika i nastavnika ima ovaj pozitivan efekat na postignuća i razvoj, kažu autori.
