Postoji brdo dokaza koji pokazuju da je stres vodeći uzrok uobičajenih i smrtonosnih bolesti, uključujući srčane udare, dijabetes, astmu, rak, osteoporozu, anksioznost, depresiju, nesanicu, gubitak pamćenja i prerano starenje.
Ali koliku ulogu „toksično“ liderstvo igra u stresu na radnom mestu i koji su znaci toksičnog lidera?
Nedavni podaci pokazuju da tri petine zaposlenih u svetu kaže da njihov posao utiče na njihovo mentalno zdravlje više od bilo čega drugog.
Potkrijepljen 40 godina istraživanja, stručnjak za dobrobit profesor Simon L. Dolan Ph.D. kaže da će lideri sa niskim samopoštovanjem najverovatnije preneti stres na svoje timove.
„Ulozi za liderstvo su oduvek bili visoki“, kaže profesor Dolan, „ali saznanje da utičete na mentalno zdravlje ljudi je razlog da lideri sagledaju i osiguraju da čine sve što mogu kako bi bili najbolji i bili najpozitivniji uticaja na ljude“.
Skoro svaka odrasla osoba koja radi iskusiće lošeg šefa u nekom trenutku svoje radne karijere. Ali u kom trenutku loš šef postaje istinski toksičan vođa i šta možete da uradite povodom toga?
Profesor Dolan, ugledni naučnik u oblasti ljudskih resursa, istraživao je decenije istraživanja kako bi stvorio „De-stres na poslu“. Vodič je osmišljen da pomogne ljudima da razumeju da li njihov menadžer ili vođa utiče na njihovo mentalno zdravlje i šta mogu da urade da se izbore sa tim.
„Liderstvo može napraviti ili razbiti organizaciju“, tvrdi profesor Dolan, „sa dobrim liderima koji motivišu timove da budu kreativni i produktivni. Ali sa druge strane medalje, loš vođa može demotivisati timove, izazvati nizak moral i uticaj na timove može biti razorno.“
Nakon opsežnog istraživanja, profesor Dolan sugeriše da su glavne karakteristike za identifikaciju toksičnog lidera oni koji su: ljubomorni na uspeh svog tima; stalno su zabrinuti zbog konkurencije ili „neprijatelja“ na radnom mestu; često preuzimaju zasluge za rad drugih ljudi; stalno se upoređuju sa drugima; smatraju da je njihova samovrednost isključivo vođena njihovim najnovijim rezultatima.
„Bilo svesno ili ne, toksičan vođa je onaj koji zloupotrebljava svoj autoritet i narušava poverenje da bi zadovoljio sopstveni ego“, nastavlja profesor Dolan.
Liderstvo zahteva naporan rad i može postojati stereotip da lideri imaju gotovo nadljudske karakteristike izdržljivosti i snage, tvrdi profesor Dolan.
On kaže: „Ovo može biti zaista štetno, jer se od njih traži da sakriju svoja osećanja čak i kada su pod ogromnim pritiskom. Pretvaranje da su nadljudi nanosi mnogo štete umu i telu — zaista je ključ biti realan u pogledu svojih snaga i slabosti. Lider treba da bude u stanju da proaktivno upravlja svojim emocijama dovoljno dobro da projektuje smirenost i racionalnost u svoje timove.“
Da bi to uradili, moraju se opremiti alatima za emocionalnu regulaciju, sugeriše profesor Dolan.
U „De-stress at Vork“, profesor Dolan nudi praktična rešenja za borbu protiv stresa na poslu, kako na individualnom tako i na nivou organizacije, od metoda najbolje prakse komunikacije za kompanije, do individualnih tehnika opuštanja za zaposlene.
„Međutim, iako se od lidera očekuje da budu samopouzdani, važno je ne brkati ovo sa prevelikim samopouzdanjem“, kaže profesor Dolan. „Sjajan lider mora da poštuje, podržava i neguje rast — ne samo neko ko je samouveren.“
On takođe naglašava važnost validacije — lideri koji daju priznanje za dobro obavljen posao mogu da obezbede suštinski izvor percepcije ljudi o psihološkom uspehu i samopoštovanju.
Profesor Dolan tvrdi da specifične nasleđene karakteristike, rano iskustvo u životu i naučene kognitivne predispozicije čine pojedince podložnim efektima stresora.
On objašnjava: „Postoji mnogo faktora koji doprinose toksičnoj ličnosti, uključujući kompulzivnu potrebu da pokažu svoju vrednost drugima, ali uglavnom zbog nedostatka duboko ukorenjenog samopoštovanja. Ovo je obično kulminacija nedostatka etičkog i emocionalni razvoj tokom njihovog života“.
Tipične reakcije na stres variraju u zavisnosti od osobina ličnosti, kao što su neurotična anksioznost, introverzija i ekstroverzija, rigidnost, fleksibilnost i ambicija – ali glavni faktor, prema profesoru Dolanu, je nečija percepcija kontrole.
„Neko ko oseća da kontroliše svoje živote, okruženje i postupke [je] manje pod stresom“, objašnjava profesor Dolan. „Ovo je zaista srž emocionalne inteligencije.“
„Čak i ako neko nije urođeno samouveren, moguće je promeniti njihovu unutrašnju percepciju tako da se oseća više pod kontrolom.“
